Zanatlije u garažama

Velika nezaposlenost u Nišu naterala je poslednjih meseci mnoge građane da iznajmljuju garaže u soliterima i krenu u takozvanu sitnu zanatsku, ali trgovačku delatnost kako bi obezbedili golu egzistenciju.

Kirije u preuređenim lokalima nisu visoke, od 75 do 100 evra tako da ovi privrednici na kraju meseca kada oduzmu i saberu sve poreze i troškove, mogu da zarade od 15.000 do 25.000 dinara što je, kako kažu, mnogo bolje nego da sede kući.

Ovi preduzimljivi ljudi obično naplaćuju usluge po nešto nižoj ceni nego u gradu da bi privukli mušterije, a zovu ih i “komšijskim privatnicima”. Taj nadimak su dobili jer kod njih stalno dolaze komšije, ako ne za uslugu, onda radi razgovora o društveno političkim temama u gradu i zemlji.

Jedan od preduzetnika je obućar Milan Milić, koji je nekada bio kvalitetan konobar, ali se zasitio toga i krenuo u svoj biznis tako što je uzeo podsticajna sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje i nasledio očev zanat.

– Taj novac mi je pokrio početne troškove, ali u nesumnjivo je da u ovakvom poslu, zanatlija mora mnogo da se trudi da bi privukao mušterije. Ovde je zanimljivo što mi gajimo komšijsko zanatstvo jer nam ljudi iz zgrada dolaze da porazgovaramo, nekada neko časti pivo i jednostavno kroz rad upoznajemo nove ljude. Pojedine komšije donose cipele i po nekoliko puta zbog lošeg materijalnog stanja, a ima i onih koji imaju posebne želje kao što je jedna mušterija tražila da joj na klompe namestim štiklu što sam i uradio. Svi u kraju znaju da najskuplja moja usluga staje 800, a to znači da čovek dobije potpuno reparirane cipele sa farbanjem tako da posla ima – kaže Milić.

Frizeri i kolege Ivana Aranđelović i Dušan Đorđević u Ulici Maksima Gorkog, drže dve odvojene radnje i glavni su majstori za muške i ženske frizure u komšiluku gde u pet zgrada ima oko 2.000 građana.

Šnajderke Biljana Vučković i Sunčica Filipović koje su nekada radile u Niteksu i Zateksu otvorile su marta meseca ove godine krojačku radnju.

– Naišlo je takvo doba da nam muževi rade za slaba primanja, a nas dve smo ostale bez posla. Krenule smo od nule jer nismo konkurisale u fondovima koje subvencioniraju početnike u poslu. Najavljuje se da će nam uvesti fiskalne kase što će nam pretpostavljam umanjiti promet. Mi sada retko šijemo nove stvari što smo ranije radile. Najčešće mušterije su žene krupnijeg stasa koje dolaze da zakrpe stare komade odeće, a to košta od 50 do 150 dinara pa se može zamisliti koliku zaradu imamo – kažu Biljana i Sunčica.

Branislav Savić, pak prodaje delove za belu tehniku kaže da zarada nije velika, ali posle mnogo godina rada u Elektronskoj industriji nije mogao da bira.

– Ovde se sakupe komšije, imamo i svoju klupicu, ali koliko vidim najavljuju nam se novi nameti i to neće biti dobro za razvoj posla. Država nas je isključila iz sistema poreza nha dodatu vrednost kao zanatlije, ali su nam uveli porez na zalihe. To je apsurdno jer tu robu nismo prodali, a naplaćuje nam se porez na nju – požalio se Savić.