Zatrpan rimski akvadukt u Nišu – „nalazišta čekaju bolja vremena“

Drugi deo trase vodovoda iz perioda između 3. i 5. veka koja je bila jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog Naisusa, a koja je pronađena prilikom izgradnje novog Bulevara na Panteleju, posle godinu dana ponovo je zatrpana. Istoričar i arheolog Miša Rakocija smatra da je bilo bolje istražiti i prezentovati građanima i turistima, ali da je možda bolje da sačeka drugo vreme i druge generacije i navodi da grad mora da se modernizuje, ali da se moraju ispoštovati i arheološka otkrića.

Kada su marta prošle godine Južne vesti pisale da tek pronađeni deo akvadukta služi kao kontejner iz Zavoda za zaštitu spomenika rekli su da je potrebno da se akvadukt zatrpa materijalima koje su propisali arheolozi kako bi se sačuvao za buduće prezentacije.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika sada kažu da su zajedno sa Zavodom za urbanizam doneli odluku da se zatrpa vodovod, jer nisu imali sredstva za dalja istraživanja i prezentaciju.

Napravljen je most, jer bi se u suprotnom akvadukt srušio kada bi samo bio zatrpan. Na taj način i uz betonske blokove koji su uz njega je sačuvan, iako je preko saobraćajnica. Nažalost, stajao je otvoren godinu dana, dok nisu krenuli sa radovima na novom Bulevaru – rekli su iz Zavoda.

U pitanju je ogroman akvadukt koji se prostirao od klisure Devojačko ždrelo do Kamenice, a koji je imao nekoliko ogranaka, između ostalih i onaj koji je otkriven, pa zatrpan, a za koji su građani upozoravali da su ga izvođači radova oštetili.

---

„Svaka kuća u Jagodin mali skriva ranohrišćanske grobnice“

Istoričar i arheolog Miša Rakocija ističe da je bilo najbolje da se to istraži i prezentuje, međutim, ističe i to da ukoliko ne postoje sredstva i mogućnosti da se otkrića konzerviraju i predstave, da je bolje da se ostave za druga vremena.

Ukoliko nema sredstava i mogućnosti da se konzervira i predstavi, ponekad je bolje zatrpati i čekati neka bolja vremena i bolje generacije. Najbolje bi bilo da se istraži i prezentuje, metodologija je poznata. Sigurno su razmislili kakve su mogućnosti – navodi Rakocija.

Međutim, Rakocija navodi da arheološka otkrića, ne smeju da zaustave modernizaciju grada, sve dok se gradi po savetima struke i dok ne sačuva to što je pronađeno.

Prvo bi trebalo da se vidi šta je sa grobnicama u Benetonu. Cela Jagodin mala je antičko i ranohrišćansko groblje. Ispod svake kuće koja se tamo nalazi su nekropole i groblja. Ja sam tačno beležio i locirao gde se sve nalaze veće i manje grobnice. Trebalo bi imati i znanja, u suprotnom se uplaše i zabrane bilo šta da se radi – kaže Miša Rakocija.

On navodi da su svi investitori po zakonu u obavezi da sve što pronađu konzerviraju i prezentuju i navodi primer kuće u Jagodin mali koja je najznačajnija niška kasnoantička i uopšte paganska i ranohrišćanska nekropola, gde su pronađeni ostaci grobnice sa freskama

Grobnica sa sidrom koja je pronađena u kući 55 je izuzetno važna grobnica sa freskama. Ja sam tada bio u gradskoj Komisiji i ona je ukombinovana u kuću i dostupna je svima da je vide. S druge strane Zavod za zaštitu spomenika tada nije ispravno zaštitio freske, ja sam predlagao da se izdignu i prezentuju, slično kao što je to rađeno u Solunu, jer to što je pronađeno ne postoji nigde osim u Nišu – ističe Rakocija.

Navodeći primere iz obližnje Sofije, ali i Soluna gde su bazilike sačuvane, a planirani auto-put izgrađen na stubovima, Rakocija navodi da su neki od pozitivnih primera iz okruženja koje bi Niš mogao da sledi.

Sve je stvar u znanju, nesigurnost dovodi do zabrana, a onda sve ostane ni tamo, ni ovamo. Da se sačuva kulturno dobro, da se prezentuje, ali da se omogući i gradnja i modernizacija. Slučaj Radona u Niškoj Banji je primer toga. Pronađena je grobnica sa dve kupole. To je ogromna grobnica, radovi na Radonu su izmenjeni, napravljena je ivica i ona je uklopljena u kompleks. Napravljena su i vrata da se iz Radona direktno može izaći na grobnicu – zaključuje.

Šta je važnije u Nišu – investicija ili kulturno nasleđe, bilo je glavno pitanje javnosti kada su pronađeni arheološki ostaci na gradilištu, a radovi ipak nastavljeni.

Međutim, izgradnja je u jednom delu ubrzo stopirana, a potom iskopani novi ostaci na svega nekoliko stotina metara, a tada pronađeni deo akvadukta u jednom trenutku bio je zatrpan smećem.

Smećem je godinama bila zatrpana i ranohrišćanska nekropola na kraju Jagodin male, kod kružnog toka.