Zbog ispuštanja vode ugrožen živi svet na Zavojskom i Vlasinskom jezeru

Zidine nekadašnjih kuća, spomenici, grobovi i istrulela obuća, isplivali su ovih dana iz Zavojskog jezera kod Pirota, nakon što je hidroelektrana Pirot prekomerno ispustila vodu iz jezera. Osim nadrealnih slika, ribolovci i ljubitelji prirode zabrinuti su za živi svet u jezeru i oko njega. Zbog radova na hidroelektrani ispušteno i Vlasinsko jezero.

Po rečima meštana, ispuštanje Zavojskog jezera traje već par meseci, ali kažu da nije prvi put da nivo ovoliko opadne. Đurađ Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, kaže da stanje nije alarmanto, ali da svakako utiče na ribe i biljke u jezeru.

EPS ima potpunu autonomiju, a prioritet je proizvodnja struje. Nizak vodostaj utiče na razne biljke i ribe koje naseljavaju jezera. Ali počeće period kiša, tako da će se sve vratiti u normalu. Neće biti trajnih posledica, problematičnije je ono što se dešava na Staroj planini sa mini-hidroelektranama – smatra Milošević.

Sa njim se slaže i aktivista Inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ Aleksandar Panić koji kaže da je hidroelektrana Pirot vršna elektrana, koja bi trebalo dnevno da radi samo 4 sata.

Nije prvi put da se jezero ispušta, a razlog je proizvodnja i prodaja struje. Zavoj je vršna centrala, proizvodi se struja u satima kada je najveća potrošnja. Zato je i napravljen kompenzacioni bazen od desetak hektara čiji je zadatak dnevno regulisanje protoka, On se napuni za 4 sata rada, a iz bazena se ravnomerno ispušta voda u Nišavu narednih 20 sati i tako svaki dan. Ali taj režim rada nikad nije ispoštovan – kaže Panić.

On se slaže da razloga za paniku još nema, ali da se situacija mora pratiti ovih dana.

Ekološke katastrofe po pitanju riba još nema i najverovatnije je neće biti, jer će prestati za desetak dana da ispuštaju jezero. Pre nekoliko godina je takođe ispuštena velika količina vode, situacija je možda bila i gora. Izašle su građevine, vrela i izvori, ali sa ribom se ništa nije desilo. Za sada ima dovoljno količine vode za ribe, ali ako kojim slučajem dođe do drastičnijeg ispuštanja, može da dođe do problema – tvrdi Panić.

On dodaje da, usled visokih temperatura, može da dođe do bujanja algi i inverzije vode, a po njemu se, usled niskog vodostaja kiseonikom nahrane alge, bakterije i saprofiti, i tada može da dođe do pomora ribe.

Novinari Južnih vesti tražili su od nadležnih odgovore o ispuštanju jezera Zavoj, ali su nas iz hidroelektrane Pirot, uputili na PR službu Elektroprivrede Srbije u Beogradu. Nakon brojnih poziva i mejlova, građani su i dalje uskraćeni za informacije i objašnjenje.

Pitanja su prosleđena kolegama, ali verovatno i dalje nemaju odgovor – poručili su iz EPS-a.

Potražili smo komentar i od gradonačelnika Pirota Vlada Vasića, ali su u njegovom kabinetu rekli da je prezauzet sastancima i da će se javiti čim bude mogao, ali do objavljivanja teksta odgovore nismo dobili.

Akumulacija Zavoj je nastala prirodnim putem, nakon klizišta iz 1963. godine, kojim je stvorena prirodna brana na reci Visočici. Tada je potopljeno selo Zavoj, a prirodna brana iskorišćena je da se uz nju izgradi i veštačka. Nakon izgradnje krajem 80-ih, potopljeno je i selo Veliko Lukanje.

---

Ugrožena plutajuća ostrva na Vlasinskom jezeru, u EPS-u tvrde da je sve u redu

Na hidroelektrani “Vrla 1” radi se remont rešetke na ulaznoj građevini, kažu u Elektroprivredi Srbije, zbog čega je jezero moralo da se ispusti. I dok građani i stručna javnost upozoravaju da nizak nivo vode Vlasinskog jezera može imati posledice po ekosistem i samo postojanje plutajućih ostrva, po kojima je ovo jezero poznato, u EPS-u tvrde da su radovi koji se trenutno izvode „usklađeni sa svim parametrima očuvanja životne sredine“.

Kako se navodi u saopštenju Elektroprivrede Srbije, potrebno je sanirati grubu rešetku, leptirasti zatvarač, zameniti finu rešetku i proveriti tunel na hidroelektrani “Vrla 1”, zbog čega je voda iz jezera ispuštena.

Da bi se ti poslovi uradili, neophodno je da kota jezera bude na 1.206,5 metara nadmorske visine. Radovi se obavljaju tokom redovnog godišnjeg remonta, koji traje 30 dana – piše u saopštenju.

Dodaju i da radovi i spuštanje nivoa vode ne utiču na biljni i životinjski svet i da će u narednom periodu krenuti prepumpavanje vode iz Lisinskog jezera, čime će se povećati kota Vlasinskog.

Biljni i životinjski svet u Vlasinskom jezeru i okolini u potpunosti su bezbedni i rad sistema „Vlasinske hidroelektrane“ potpuno je usklađen sa svim parametrima očuvanja životne sredine, uključujući i nivo akumulacije – navode u EPS-u.

Međutim, u saopštenju se ne precizira da li smanjenje nivoa vode može uticati na poznata plutajuća ostrva, a nigde se ne navodi ni koja količina vode je ispuštena.

---

Veliko obaranje nivoa vode dovodi do ogromnih ekoloških posledica

Smanjenje količine vode koja se godinama akumilira, smatra doktorand na Geografskom fakultetu u Beogradu Jelena Milenković, utiče na ekosistem u celini, a najugroženija su plutajuća ostrva koja su već jednim delom spojena sa kopnom.

Situacija na Vlasinskom jezeru izmiče kontroli, a flora i fauna bivaju ugroženiji. Ukoliko se hitno ne preduzmu mere podizanja vodostaja, oba plutujuća ostrva ostaće zauvek pripojena uz obalu i neće postojati – smatra Milenkovićeva.

Pri padu jezerske vode, smanjuje se biodiverzitet, objašnjava Milenkovićeva, a smanjenje planktonskih organizama može dovesti do osiromašenja biljnog fonda, čime se smanjuje i mrest ribe. To dalje dovodi do, kaže ona, napuštanja staništa brojnih ptica koje nastanjuju ove prostore, jer neće imati čime da se hrane.

Ovakvo stanje direktno se odražava na boravak turista, plovidu, ribolov i živi svet, dobro poznata plutujuća ostrva, ali i na čitav niz ekonomskih aktivnosti na ovom području.

Inače, prema nezvaničnim podacima, vodostaj je 7 metara ispod uobičajenog, a u jezeru ima oko 100 miliona kubika manje vode.