Zbog lošeg merenja nema ni mera protiv zagađenog vazduha u Nišu, profesori predložili novi monitoring

Kako nije moguće da se daju adekvatne mere protiv zagađenja, jer nema preciznih podatke o tome šta je uzrok, te da je neophodno da se boljim monitoringom utvrdi koji su izvori zagađenja u svakom delu grada, objašnjava profesorka Amelija Đorđević. Zato je predlog profesora niškog Fakulteta zaštite na radu i PMF-a da se postavi do 14 mernih mesta kvaliteta vazduha u Nišu, koji bi uz pomoć matematičkih modela u realnom vremenu pokazali koliko je zagađujućih čestica i mogli da predvide koliko će ih biti i narednog dana.

Da imamo problem sa zagađenjem vazduha u Nišu, koji je i sinoć i jutros ponovo jedan od najzagađenijih u Srbiji, Evropi, pa i svetu prema nekim procenama, priznaje i profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević.

U Nišu se trenutno kvalitet vazduha meri na dva mesta, kod Instituta za javno zdravlje i OŠ „Sveti Sava“, bilo je slučajeva i da nekoliko meseci jedan od njih nije radio.

Profesori smatraju da taj monitornig nije dovoljno precizan i predložili su novi, ali profesorka ističe da je pre svega cilj da se podaci koji se dobiju iskoriste za preduzimanje adekvatnih mera.

Jer sam podatak po sebi ne znači ništa, nije merenje potrebno da se radi da bi dobijeni podaci sami sebi bili svrha, nego kada dobijemo neki podatak da odgovarajuća struka preduzme odgovarajuće mere. Institut za javno zdravlje tu treba da se uključi, sam naziv govori da on treba da se brine o javnom zdravlju građana, tako da je sasvim razumljivo da su građani zabrinuti, jer imamo visoke koncentracije koje sigurno utiču na zdravlje stanovništva – ističe profesorka.

Da Grad ima plan i da će se pozabaviti poboljašnjem kvaliteta vazduha koji građani dišu nedavno je obećala i aktuelna gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski i rekla da Fakultet zaštite na radu sprema elaborat, a profesorka kaže da je on završen i objašnjava šta je predloženo.

Fakultet zaštite na radu je uradio elaborat koji je vezan za primenu odgovarajućih predikcionih modela koji treba da omoguće predviđanje koncentracije zagađujućih supstanci na čitavoj teritoriji grada u realnom vremenu. Potrebno je da se postave novi merni sistemi, sa većim brojem, naš predlog je 12 do 14 mernih mesta, da se primene odgovarajući matematički modeli sa kojima se može predvideti koncentracija i u prostorima gde se koncentracija nije merila – pojašnjava Đorđevićeva.

Elaborat je ovaj Fakultet napravio zajedno sa profesorom Prirodno-matematičkog fakulteta, a ističe da je cilj uvođenja ovakvog monitoringa da se uspostavi upravljanje kvalitetom vazduha na adekvatan način.

Pomenuti matematički modeli bi takođe omogućili da se predvidi zagađenje koje će biti narednih 2, 3 sata ili u toku narednog dana.

Jer mi govorimo o praćenju koncentracija, ali te koncentracije koje mi dobijamo kao podatak su same sebi svrha, mi ne možemo na osnovu tih podataka, pogotovu ovako kako je urađen raspored mernih mesta, da znamo koji su dominantni izvori zagađenja. Možemo samo da pretpostavimo na osnovu nekih teoretskih saznanja, ali nemamo činjenično stanje da možemo da kažemo koji je izvor dominantan i koja je vrsta zagađenja – ističe.

---

Utvrditi izvore odgovorne za zagađenje

Profesorka kaže da ne možemo da tvrdimo da saobraćaj ne utiče na kvalitet vazduha, jer o tome ne postoje precizni podaci.

Pogledajte koliko mi imamo povećanu frekvenciju vozila, koliki broj vozila je povećan u gradu poslednjih godina, a mi ne pratimo koncentraciju ugljen-monoksida. I nekako, nismo skloni da verujemo da nešto može da bude uzrok zagađenju dok to ne vidimo i nemamo podatke. Kao što nismo mogli da znamo da su čestice 2.5 odgovorne za ovakvo stanje kvaliteta vazduha, sve dok to nije bilo izmereno – objašnjava.

Da li bi ti novi podaci koje bismo dobili kvalitetnijim monitoringom mogli da nas iznenade i pokažu da je vazduh još zagađeniji nego što sada vidimo na osnovu merenja, profesorka ne može da predvidi, ali napominje da je najvažnije da se na osnovu tih podataka donose adekvatne mere.

Ja ne mogu da tvrdim da li će zagađenje biti veće, manje sigurno neće, ali ne bih se bavila sada nekim pretpostavkama, ali bitno je da pratimo disperziju i difuziju, kretanje zagađenja, kretanje oblaka zagađenja i na osnovu toga možemo da vidimo iz kog pravca ide zagađenje, koji su izvori odgovorni za određene koncentracije koje se javljaju u pojedinim delovima grada. Ako znamo uzrok možemo da damo i odgovarajuće mere koje treba da se preduzmu za poboljšanje stanja – napominje.

Šta dalje nakon elaborata, pitanja su za nadležne u gradu koja su novinari uputili pres službi gradonačelnice, jer profesorka kaže da su svoj rad predali i da je potrebno da se obezbedi novac za novi monitoring.