Zbog neodgovornih vlasnika sve više pasa lutalica, sterilizacija rešenje

Oni koji se bore za dobrobit i smanjenje broja pasa na ulicama složni su da njihov broj raste zbog neodgovornih vlasnika koji često napuštaju odrasle pse, baš kao i štence. Rešenje vide u kažnjavanju onih koji ne žele da kastriraju ili sterilišu svoje životinje. Za to vreme, pasa lutalica je sve više na ulicama Niša, od štenaca do onih starih, a Fejsbuk grupe pune su fotografija životinja kojima se traži dom.

Poslednjih godina pse lutalice hvataju, sterilišu i onda vraćaju na ulice, a broj pasa na ulicama opet raste. Gradski većnik Bratislav Vučković kaže da su razlog neodgovorni vlasnici, jer svoje pse ne sterilišu, štence izbacuju na ulicu, a istu sudbinu često dožive i psi koje uzmu dok su mali, kada porastu.

Nama su najveći problem vlasnički psi. Dok je kuca mala, ona je igračka, deca se igraju sa njom. Čim poraste već i košta, postaje skupa igračka, pravi lom, treba da se čisti za njom i oni je izbace. Treba ići ka tome da se pooštri kaznena politika za vlasničke pse, non-stop propagirati to da ne možete napuštati životinje. Nemojte da je uzimate ako niste spremni da joj pružite sve i kada poraste – priča Vučković.

Zbog 1.500 pasa na niškim ulicama kako procenjuje Vučković, najavio je izgradnju prihvatilišta za pse pored niškog Kazneno-popravnog zavoda, ali predsednica Društva za zaštitu životinja – Niš Svetlana Dejanović Avramović kaže da je velika protivnica ove ideje, jer su standardi koje predviđa Zakon previsoki i da to mnogo košta. Manje para bi otišlo na kastraciju ili sterilizaciju, vakcinaciju i obeležavanje, a to bi, smatra Dejanović Avramović, bilo i mnogo delotvornije.

Postoje ekipe lekara koje imaju svoj program, koji je odličan, a o koji se Grad oglušuje. Zakon kaže da svako ko ima psa mora da steriliše kuju ili da kastrira mužjaka. Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. godine jasno kaže da, ako slučajno vlasnik potpiše da neće, plaća veliku poresku taksu, jer mu je posle lakše da izbaci štence pored kontejnera -poručuje Dejanović Avramović.

U rešavanje problema uključili su se i veterinari, pa nekolicina njih obavlja ove zahvate besplatno.

Aktivista Vojkan Živković, administrator grupa Pomoć ugorženim Nišlijama i Banka hrane za napuštene životinje Niš, koji sprovodi akcije za pomoć ljudima i životinjama, pojašnjava kako nastaje nevolja ukoliko neko ne želi da kastrira psa ili steriliše kuju.

Lako dolazi do toga da kuja ostane skotna. Pustite je u park, na kratko skrenete pažnju i ona već skotna. Onda se izbacuju štenci u kutiji u nekom ćošku. Kastracijom vlasničkih pasa bi se smanjio broj napuštenih pasa i čopora na ulicama. Danas je pas postao statusni simbol, kao kola. Često se dešava da neka rasa bude popularna, nabave je samo zbog toga, a onda im dosadi i izbace je – priča Živković.

---

“Psu sa ulice daš ćebe, hranu i vodu i to će dušu da ti da”

Danas, 20. februara, praznuje se Međunarodni dan ljubavi prema kućnim ljubimcima, a Nišlijka Jelena Đorđević ima ih sedmoro – pet mačaka i dva psa. Sve ih je uzela sa ulice. Iako smatra da postoje racionalni razlozi da neko kupi psa, kaže da bi sama to uradila samo ako vidi da ga vlasnik maltretira. U situacijama kada ne postoje jaki razlozi, kaže da je kupovanje životinja ljuti.

Sve moje mačke su nađene kada sam ja imala gomilu pre njih. Sve sam ih oglašavala, pokušala sam da im nađem drugi dom, čak sam nekima i našla, ali su se vratile kod mene. Non-stop misliš o tome šta bi bilo sa ovom divnom dušom da je ja nisam uzela, možda bi je uzeo neko drugi, a možda i ne bi. I mačke, psi još više, svesni su toga, jer im ti svaki put vidiš u očima, samo što ne kažu “hvala ti” – priča Đorđevićeva.

Ipak, veruje da postoje dobri razlozi za kupovina štenaca. Tu ubraja one koji su posebno vezani za određenu rasu, kao i to što kada se pas kupi zna mu se rodoslov, znaju se karakteristike rase, pa vlasnik zna kojim bolestima je podložan i koliki mu je životi vek.

Ja ne volim kupovinu životinja. Ipak, svaka rasa ima određene slabe strane i znaš šta da očekuješ. Ali psi sa ulice – oni su svi različiti, ne postoje dva ista. Druga pozitivna stvar, evo ja svaki put kada prođem pored mesta sa koga sam uzela svog drugog psa, bacim pogled i setim se kako se treslo od hladnoće, kako je bilo gladno i mršavo, a kako je ovde kod mene kao kraljica. To je osećaj koji ne nestaje i uvek ti se vrti po glavi šta bi bilo sa ovom životinjom da je nisam uzela – navodi Đorđevićeva.

Sa druge strane, Vojkan Živković kaže da su mešanci zdraviji, jer im je takva genetika. Pritom, velika je smrtnost onih koji kao mali završe na ulici, ali oni koji prežive postaju otporni na mnoge bolesti.

Oni koji preteknu su najzahvalniji za čuvanje, jer su postali otporni na bolesti. Mešancima ta genetska mešavina daje bolji imunitet. Uz to, kada usvojite psa, on je zadovoljan samim tim što ga ne tučete, daš mu ćebe i činiju i to će dušu da ti da. Leti, doneseš im vodu i to cvili od sreće i to nije fraza, to je činjenica – priča Živković.

Živković nudi i par saveta za one koji bi da udome psa.

Imati psa jeste odgovornost i obaveza. Morate da imate vremena samo za njega – neka bude i pola sata, ali neka bude vaše. Dalje, kada biraš psa, nikako ne gledaj koji je najlepši, nego onaj koji ti priđe, njega uzmi. Koji tebe odabere, taj će i da te sluša. Neka ide cela porodica, a onaj član kome priđe – njega će gledati kao gazdu – rekao je Živković.

I Vojkan Živković i Jelena Đorđević slažu se da brojne Fejsbuk grupe na kojima ljudi kače slike pasa spremnih za udomljavanje i pozivaju građane da ih uzmu nemaju preveliki efekat. Kažu da se uglavnom udomljavaju tako što neko uzme gladnu ili povređenu životinju da je oporave, onda pokušavaju da joj nađu novi dom, u tome ne uspeju, pa je zadrže.