Agroturizam – šansa da zažive seoska domaćinstva
Iako su jug Srbije, posebno Stara i Suva planina pogodne za razvoj agroturizma, koji bi doprineo boljem materijalnom stanju seoskih domaćinstava, kaže Tatjana Panić iz Regionalne razvojne agencije Jug, retko ko ove potencijale zapravo koristi, zbog čega je pokrenut projekat Lands, čiji je cilj informisanje ljudi o tome kako pokrenuti posao. Ipak, Grčka je pokazatelj toga da ovakvi projekti mogu pomoći u nekoj meri, ali da je za pravi uspeh potrebna inicijativa onih koji bi da se bave agroturizmom.
U Srbiji je za početak akcenat u projektu Lands stavljen na obučavanje kadrova, Visoka poljoprivredno-prehrambena škola iz Prokuplja i Regionalna razvojna agencija Jug tu su kao predstavnici ovog dela Srbije. Polaznici projekta uče o agroturizmu, kako bi mogli da domaćinstvima koja žele da se bavila ovim vidom turizma pomognu i upute ih u to na koji način raditi. 
Krajnji cilj svega je, objašnjava trener Zapadnobalkanskog instituta Marko Stojanović, koji je nedavno držao jednu od obuka u Nišu, da ponovo zažive seoska domaćinstva i da se revitalizuju seoska područja.
Da bi domaćinstva mogla da se bave agroturizmom, treba najpre da razviju svest o tome koji su njihovi potencijali, a to su smeštajni kapaciteti, kontakt sa prirodom, kontakt sa životinjama, prostor za rekreaciju, fizičko i mentalno okrepljenje, zatim tradicija, toplina domaćinstva, zdrava i domaća hrana – navodi Stojanović.
Agroturizam je spoj turizma i poljoprivrede, ali nije magični štapić da neko zaradi mnogo ili da se obogati od toga, već je samo dodatni prihod i način da se kućni budžet domaćinstva značajno uveća. Neretko postoje primeri i domaćinstva koja su se bavila poljoprivredom, pa prešla na turizam kao dodatnu delatnost, ali ih turizam okupira i ne mogu više da stignu da se bave poljoprivredom – priča Panić.
Jedna od partnerskih zemalja na projektu Lands je i Grčka, u kojoj je tokom poslednjih petnaestak godina agroturizam postao bitna komponenta turističke ponude. Sve je otpočelo uz nekoliko projekata Evropske unije, poput Leader + i OPAAX, ali su oni, pojašnjavaju u hrvatskom Agronomskom glasniku, dali rezultate u svega nekoliko slučajeva.
Pravu ekspanziju agroturizam u kolevci filozofije doživeo je kada su domaćinstva preuzela inicijativu i osnovala organizaciju Agroksenija, čiji je cilj da istakne agroturističke potencijale Grčke, uveća ih, kao i da ih plasira turistima kako u zemlji, tako i u inostranstvu. 
Tako na zvaničnom turističkom sajtu Grčke, “rame uz rame” sa nezaobilaznim letovanjima uz more, posetama ostrvima, krstarenjima, obilscima kulturnih i istorijskih spomenika, stoji i ponuda za odmor na selu i aktivno učestvovanje u ovakvom načinu života.
Ekologija, poljoprivreda, lokalna gastronomija i običaji specifični za određeno mesto, svež vazduh, jednostavnost, mir i toplo gostoprimstvo, neke su neke od prednosti agroturizma, pravog primera putovanja koje vas približava majci zemlji i njenoj deci – opisuju ovaj vid odmora na sajtu Visit Greece.
Inače, projekat Lands Next Destination Balkans: Agritourism Landscapes Development je program sufinansiran od programa Evropske unije Erasmus+. Otpočeo je prošlog decembra i plan je da traje 36 meseci, kažu u RRA Jug, a na njemu učestvuje 15 institucija i organizacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovačke, Slovenije, Rumunije i Grčke.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Autor:
M. Jovanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
10Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Sve je to lepo smišljeno .Samo reci žreba pretvoriti u dela
Svaki grad i varos imaju vise sela nego sto treba,a trebali su to sve veci gradovi da budu, sela bi se odrzala bili pravi organizovani gradovi i sela kako sad ne bi „obucavali kadrove“ a sela i gradovi propadaju.
Po nazivu programa vidi se da se ozivljava neko ko je deset godina mrtav. Nek posalju oni strucnjake lekare,pravnike i dr.iz inpstranstva da rade na selu a ne u kompanijama,da vidimo kako ce da ih ozive.
Bilo bi dobro kad bi se sela u ravnici malo ozivela ovim projektom,da ne budu depresivna, od brdsko-planinskih ne treba bezati ona vec imaju sve.
@Selo Patnja : Kažeš malo ali …
„Brdsko-planinska sela imaju sve…“ samo im fali jedna sitnica – ljudi !!!!
Posaljite nekog samo da se“rve“sa sistem i nista ne promeni,jer takvi smo kakvi smo.
Sela na Staroj i Suvoj planini ima da „zažive“ čim sve potoke i rečice tutnu u cevke i naprave hidrocentrale ! Čita li T.
Na Fruskoj Gori Belvil zidali.
Gospodjo Panic,ni sami ne verujete u reci sto ih izgovoriste!
Poredjenje sa zemljama koje su uredjene je neprimereno,al ajd da se nesto kaze,kao nesto se radi!
Sa vama,partijskim poslusnicima,to je nemoguca misija!
Tačno. U kojim selima, recimo na Suvoj planina ? Znate li g-đo Panić koliko je sela nestalo sa karte, koliko ih je sa par staračkih domaćinstava, koji jedva da sebe mogu prehraniti. Navedite imena potencijalnih sela za agroturizam. Da ne govorimo o Srbije kao turističkoj zemlji, koja je iz niza, a pre svega političkih razloga na crnoj liszi zapadnih turoperatora.