Astronomski porez na imovinu zbog novog obračuna

Mnogobrojne Nišlije šokirale su se kada su dobile rešenja za plaćanje poreza na imovinu, uvećana i do 300 odsto u odnosu na prošlu godinu. Nadležni povećanja obrazlažu obračunom koji je propisan novim zakonom.

Nišlija Mirko Antanasijević, koji se obratio našoj redakciji, kaže da je porez na njegovu imovinu uvećan za 298,45 odsto i postavlja pitanje na osnovu čega je toliko povećan i ko je to odredio.

– Penzioner sam i to niti mogu niti hoću da platim. Hoću da platim uvećani iznos za procenat uvećanja moje penzije ili u konačnom za inflaciju koja je bila – kaže Antanasijević.

Iako mnogi građani veruju da su astronomski računi posledica odluke Grada Niša o novim poreskim zonama, koja je doneta krajem prošle godine, u Upravi za finansije objašnjavaju da su razlog uvećanja zapravo nove odredbe Zakona o porezima na imovinu.

– Novi Zakon o porezima na imovinu, koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine, a donet u maju 2013. godine, potpuno je na drugi način regulisao oblast poreza. Prva stvar koja je promenjena je da se poreska osnovica obračunava na osnovu prosečne cene ostvarene u prometu nepokretnosti u zonama u kojoj se nalazi – objašnjava Nina Ilić iz Uprave za finansije.

Objašnjava da se prosečna tržišna cena, koja je parametar za poresku osnovicu za 2014. godinu, utvrđuje na osnovu prometa nekretnina u određenoj zoni u periodu od 1. januara do 30. septembra 2013. godine.

Kolika je bila prosečna cena kvadrata nepokretnosti u određenoj zoni u tom periodu, određuje se na osnovu kupoprodajnih ugovora koji su overeni u sudu.

---

Kakva je računica?

Ilićeva napominje da svaki građanin može lako da shvati kako je obračunat porez.

– Kvadratura puta prosečna tržišna cena, minus amortizacija od 0,8 odsto na godišnjem nivou jednako je poreska osnovica. Na tu osnovicu primenjuje se gradska poreska stopa od 0,35 odsto – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, zato što ne postoji korektivni element, odnosno broj bodova što je ranije bio slučaj, porez je uvećan kod mnogih za 50 odsto.

U iznos novih rešenja za porez na imovinu, uključena je i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, takozvana zemljarina, koja se ranije plaćala preko računa Objedinjene naplate. Ta naknada je, prema rečima Nine Ilić iz Uprave za finansije, za stanove bila oko 1.500 dinara na godišnjem nivou, a sada je dodata na porez.

Ona objašnjava i da su nove poreske zone, koje je Grad Niš odredio, realne i da nisu doprinele tolikom povećanju poreza, jer je poreska stopa uvećana sa 0,30 na 0,35.

Tvrdi i da je uvećanje od 200 do 300 odsto zateklo vlasnike nekretnina na luksuznim lokacijama, dok je prosečno povećanje na teritoriji grada od 30 do 40 odsto.

– Najoštećeniji su vlasnici stanova i kuća gde je kvalitet objekta loš, ali se nalazi na atraktivnoj lokaciji, odnosno u užem gradskom jezgru – kaže Ilićeva.

---

I šupa se oprezuje kao kuća

Novim zakonom nije predviđeno da postoje vikendice, kuće za odmor i rekreaciju, već se one oporezuju kao kuće za stanovanje, što znači da su porezi i za njih sad veći.

– Zakonom je promenjeno i to da više kao kategorije ne postoje drugi građevinski objekti, odnosno šupe, letnje kuhinje i pomoćne prostorije koji se nalaze uz objekat stanovanja, već se oni ukoliko služe svrsi glavnog objekta oporezuju kao i kuća. To takođe uvećava poreze, jer je porez ranije za ove objekte bio 4 puta manji – objašnjava Ilićeva.

Ona dodaje da građani, ukoliko smatraju da su oštećeni, mogu podneti zahtev da na teren izađe kontrola.