Babušnica kao mesto ženskog biznisa – od ajvara do šumske jagode

autor: M. J.
Jasmina i Miroljub Ciric Babusnica plastenik foto Delegacija EU u Srbiji
U 15 doniranih plastenika gaji se organsko povrće, a 7 je sertifikovano za organsku proizvodnju ; foto: EU info centar

Više od 40 % stanovnika Babušnice je nezaposleno. Ipak, za neke u ovom gradiću na jugu Srbije stvari su se promenile donacijom plastenika. Mahom se gaji paprika i sprema ajvar, ali Jasmina i Miroljub Ćirić planiraju da svoju proizvodnju unaprede i to gajenjem retke šumske jagode, od koje bi pravili slatko.

Udruženje Lužničke rukotvorine dobilo je 25 plastenika, od kojih je 20 bilo donacija Evropske unije, kao i obuku za uzgoj organskog povrća. Plastenici su dati nezaposlenim ženama sa invaliditetom i onima koji imaju više članova porodice.

Među njima su i Ćirići iz sela Resnik, koji su poljoprivredom počeli da se bave pre nekoliko godina, kada su ostali bez posla, a deca im krenula na studije.

Plastenici su nam pomogli da lakše proizvodimo i da dobijemo kvalitetniji proizvod. Na otvorenom uvek postoje mogućnosti elementarnih nepogoda koje mogu da unište sve naše biljke i da ostanemo bez proizvoda – priča Ćirićeva.

plastenik
Plastenici im pomogli da lakše dobiju kvalitetniji proizvod; foto: EU info centar
Kako pojedinačno žene prave malu količinu proizvoda, zbog čega ne mogu da budu konkurentne na tržištu, svoje proizvode prodaju prvoj ženskoj zadruzi Darovi Lužnice, koju je pre dve godine u Babušnici osnovalo 14 žena. Sada im ona omogućava da obezbede povoljniju prodaju proizvoda, a odnedavo i da izvoze u zemlje Evropske unije, prenosi EU info centar.

Sem ajvara, jednog od svega 5 prehrambenih proizvoda zaštićenih nacionalnim patentom u Srbiji, kako kaže jedna od članica Zadruge Miljana Rančić, žene iz Babušnice prave i pinđur, ljutenicu, te voćne proizvode.

Poljoprivredni proizvodi koje ove žene proizvode su zdravi i ne prskaju se. U našoj zadruzi ih prerađujemo koristeći tradicionalnu recepturu i dalje ih plasiramo na tržište. Proizvodimo ajvar, pinđur, ljutenicu ali i razne proizvode iz slatke linije, džemove i sokove od šumskog voća – priča Rančićeva.

Žene iz Babušnice šansu za proširenje proizvodnje vide u voću, pa planiraju da zaposle još sugrađanki, kako bi njihovi proizvodi postali prepoznatljivi na tržištu.

Tako Ćirići nov način da prošire svoju proizvodnju vide u uzgoju šumske jagode ispod plastenika. Slatko od šumske jagode je retkost, jer je potreban čitav dan pešačenja kako bi se nabrao 1 kg voća.

Autor:
M. J.

Slični tekstovi

Komentari

6
  1. Ma kako da ne,tek sad ima da se obogatimo…poljoprivreda u planini…svako normalan ce vam reci da ovde uspeva samo stocarstvo i to ako imate kapital…sve ostalo su bajke poput plata od 500e do nove godine…

  2. Nazalost, i stocarstvo uspevaju da upropaste.
    Sve subvencije koje ti daju, na drugu stranu uzmu.
    Uvoz mesa sumnjivog kvaliteta od strane veletrgovinskih lanaca, poput Matijevica, osim obaranja cena stocarima ima za posledicu i nezdravu ishranu stanovnistva.

  3. Kad je društvo korumpirano i stagnantno, inicijative su jedini način da se išta pokrene. I, kao i na mnogim mestima u svetu, i ovde su žene glavni pokretači i radnici.

    • Zene podrzane od sttane opstine,pa zajedno dele pare.

  4. Privatan biznis u Babusnici?Smejurija.Koliko je opstina dobila novca da proda deo Babusnice „slobodnoj“ zoni Pirot?Da podsetim da su njihovi ocevi prodali nasu vodu Nisu.Sramota!

    • Prodali su oni i hotel u Zvonackoj banji pirocancima,pa nije ostao ni kamen na kamenu.Jednog dana ce sve doci na naplatu,i babusnici i pirotu.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.