Balić: Kakva više manjinska i ljudska prava, dajte ideje za posao

Uprkos različitim merama aktivnog zapošljavanja, situacija u kojoj su Romi nije se promenila nabolje. Čak je i više ljudi bez posla, zbog čega Liga Roma predlaže pokretanje romskih zadruga ili socijalnih preduzeća, kao i posebne agencije koje bi se bavile samo zapošljavanjem Roma.

Neosporno je da su im, kako kaže Osman Balić iz Lige Roma, pare dostupne iz pretpristupnih fondova EU, kao i raznih organizacija poput nemačkog HELP-a i GIZ-a, ali nema preduzetničkog duha niti ideja koje bi pokrenule ljude. Aktivne mere zapošljavanja nisu imale efekta, dodaje Balić, o čemu svedoči da niko od Roma koji su pohađali program „Obuke kod poznatog poslodavca“ nije zaposlen. Svega jedan privrednik u Srbiji je prihvatio subvencije da zaposli Rome, a njih nema ni u državnim službama.

Samo pet Roma je išlo na stručnu praksu tokom 2017, to čini ovu društvenu temu katastrofičnom. Neko izgleda ne radi svoj posao dovoljno dobro – Naicionala služba za zapošljavanje, mi romske organizacije civilnog društva i svi ostali koji se ovim bave – ističe Balić.

Balić napominje da je problem zapošljavanja Roma “banalan” s obzirom na to koliko bi lako moglo da se pronađe rešenje. To je, po njemu, pitanje o kome bi trebalo da se diskutuje više nego o pravima i diskriminaciji.

Predlažemo nešto od novih mera – legalizaciju sakupljanja sekundarnih sirovina i pretvoranje u reciklažu. To otvara novih 30.000 radnih mesta. Specijalističke agencije za zapošljavanje Roma treba da se formiraju. Nova neposrednija prijateljstva između Roma, agencija za zapošljavanje, lokalnih samouprava i donatora – kaže Balić.

Ipak ima Roma među preduzetnicima

Da nema ideja, ni preduzetničkog duha među Romima ne slaže se Dušan Savić, koji u Balajincu ima otpad sekundarnih sirovina i pečenjaru u centru Niša.

Međutim, on kaže da je problem u tome što niko ne želi da radi. Uprkos tome što traži romske radnike, niko neće posao. Romi se, kaže, radije okreću za Beogradom ili inostranstvom, gde mogu da zarade više.

Imam ideju i da napravim farmu svinja, ali u selu u kome živi oko 80 romskih porodica niko neće to da radi, a bilo bi potrebe za 7 do 8 radnika. Svi bi da idu 250 km od kuće da rade, iako ovde imaju mogućnost i kada odbiju troškove koje tamo imaju izađu na isto – kaže Savić.

Doljevčanin Ivica Ranić koji drži peletaru pak kaže da je problem i u tome što subvencije ne stižu do krajnjih korisnika koji ne žive u urbanim sredinama, te da je on kao Rom iz seoske sredine, još više diskriminisan.

Lokalna samourava ne prihvata HELP programe, jer nisu zainteresovani za učešće, pošto i oni moraju da daju deo para – objašnjava Ranić.

Osim toga, preduzetnike Rome, dodaju, ubija i ono što opterećuje privatnike u Srbiji generalno – visoki porezi, nameti i inspekcije.

Oko 80 % Roma u Srbiji nezaposleno

U 2017. godini je, prema podacima koje je iznela Liga Roma, zaposleno 4.150 Roma preko Nacionalne službe, od kojih je oko 1.500 žena. Ipak, Balić kaže da ovaj broj ne pokazueje realnu sliku.

Broj je diskutabilan. Mislim da se radi o osobama koje su višekratno zapošljavane. Imaju ugovore o zapošljavanju na 3 meseca ili na 6 meseci, pa je to multiplikovano. Nisu u stalnom radnom odnosu pa ovde imamo iskrivljenu sliku problema – smatra Balić.

Dodaje da u Nišu živi čak 25.000 Roma, ali uprkos tome što je oko 80 % njih bez posla, svega 2.500 je na evidenciji NZS-a.

Kao pozitivne primere poslovnog aktivizma među Romima navodi građevinsku zadrugu Mahala 1, ali i Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, i kaže da bi to mogli da budu modeli organizovanja i zapošljavanja Roma.

Nezposlenost Roma je posledica politike, a ne ekonomske slike. Takođe, nije dovoljno da budete na evidenciji, kultura zapošljavanja kod Roma mora da se menja – ističe Balić.

Na okruglom stolu koji su organizovali kako bi predstavili podatke o zapošljavanju Roma, ali i razmenili ideje, učetvovala je i predstavnica organizacije HELP koja je kazala da para za sprovođenje mera zapošljavanja i obrazovanja Roma ima „sada i odmah“, dok su iz Fonda za obrazovanje Roma REF najavili program „Obuke za poznatog poslodavca“, čiji bi polaznici mogli da dobiju šestomesečne ugovore sa bruto platama 380 evra za one sa završenom srednjom školom i 500 evra za fakultetski obrazovane.