Budžet Niša uvećan za oko 980 miliona dinara, u gradskoj kasi više para od poreza na imovinu

Rebalansom je budžet Niša za ovu godinu uvećan za oko 980 miliona dinara u odnosu na planirani i iznosiće oko 13,5 milijardi, a odluku su nakon skoro pet sati rasprave usvojili odbornici gradske Skupštine. Za oko 650 miliona veći je prihod od poreza na imovinu, što opozicija vidi kao dokaz da vlast živi na grbači naroda, dok predstavnici vlasti kažu da je razlog tog uvećanja to što se grad razvija.

Prvi rebalans za ovu godinu podrazumeva više para za plate u pojedinim upravama i za hvatanje pasa i mačaka na ulicama, a manje za besplatne užine, novčanu pomoć nezaposlenim porodiljama, za udžbenike dece osoba sa invaliditetom i za dopremanje hrane za stare i iznemogle.

U odnosu na osnovni, budžet za 2023. godinu uvećan je za 979.663.804 dinara, pa će umesto 13.441.791.397 iznositi 13.509.551.000 dinara.

Potrebno je uvećanje za pojedine pozicije za koje se pokazalo da u tekućoj godini neće moći da se realizuju sa planiranim sredstvima, a izvore finansiranja za uvećanje našli smo u tome što smo za prvih pet meseci tekuće prihode gradskog budžeta povećali za negde oko 670 miliona u odnosu na isti period prošle godine i očekujemo na osnovu toga dodatni rast prihoda u drugoj polovini godine jer je praksa pokazala da je ona izdašnija što se tiče prihoda nego prva – pojašnjava načelnica Uprave za finansije Nina Ilić.

Branislav Jovanović iz koalicije “Niš, moj grad” kritikovao je to što su dve tačke, gde spada i rebalans, spojene, a odbornik iz te koalicije Miodrag Stanković ukazao je i na to da rebalans pokazuje da gradska vlast živi na grbači naroda, da nema viziju i da je Niš u ozbiljnom problemu.

Mi smo protiv rebalansa. Način na koji se on krojio je nedopustiv. Grad gradi optimizam na povećanju poreza. Kroz rebalans možete videti da je plan da prihod od poreza bude čak 2 milijarde. Imajući u vidu da je realizacija prošle godine bila oko 1,3 milijardu, to znači da će za čak 650 miliona ove godine biti veći prihod od poreza na imovinu u odnosu na prošlu godinu. Prihod od poreza na imovinu 2012. bio je negde oko 350 miliona – navodi Stanković.

To što grad od poreza na imovinu prihoduje znatno više, Ilić vidi kao pokazatelj da se grad razvija, da se u njemu gradi i da je sve više poreskih obveznika. Podseća i da su se promenile gradske zone.

Pokazalo se da su određene gradske zone dobile vrlo kvalitetne uslove za život. Mi smo predložili kao služba koja se time strukovno bavi da se izmeni Odluka o zonama, koja će se prilagoditi stvarnom stanju, jer se ona nije menjala od 2013. Za 10 godina grad je rastao i neke zone su pomerene. Prva i druga su spojene, treća je postala druga itd – objašnjava Ilić.

Dodaje da je učešće poreza na imovinu do sada bilo oko 10%, a da će sada biti između 13 i 14%.