Četvrtina radnika u Srbiji radi „na crno“

Iako podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je krajem 2014. godine čak četvrtina od 2 i po miliona zaposlenih u Srbiji radila na crno, iz Inspektorata za rad kažu da je u poslednjih godinu dana tek svaki deseti radnik zatečen na radnom mestu bio neprijavljen.

Građevinski radnik Goran M. iz okoline Niša ima 49 godina, a od svoje 20. godine je “na skeli”. Iako je čitavog života, kaže, radio skoro svakodnevno, nema ni dana radnog staža, a samim tim ni uslova za penziju.

Celog života sam radio na crno kod raznih poslodavaca kojima nije ni na pamet padalo da me prijave, niti sam ja tražio, jer onda ne bih ni radio. To jeste sezonski posao, ali ja i dan-danas ne potpisujem nikakav ugovor kada krenem da radim, tako da celog života imam i veliki problem da naplatim ono što sam zaradio i da ostvarim bilo kakva prava. Nevidljivi smo za zakon i prepušteni da se sami snalazimo – kaže Goran.

Naš sagovornik je sasvim sigurno jedan od skoro 600.000 ljudi koji, ako je verovati Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku s kraja 2014. godine rade na sivom tržištu, što je skoro četvrtina od 2.5 miliona zaposlenih u Srbiji. U regionu južne i istočne Srbije, pak, od oko 500.000 zaposlenih, preko 140.000 njih je “neformalno zaposleno”.

Prema rečima profesora niškog Ekonomskog fakulteta Bobana Stojanovića, siva ekonomija je najrazvijenija upravo u oblasti građevinarstva, ali i svim drugim uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu, trgovini gde se zarade uglavnom isplaćuju “na ruke”.

U Ministarstvu rada, međutim, imaju nešto “pozitivniju” statistiku. Direktor Republičkog inspektorata za rad Bojan Jocić navodi da je u prethodnih godinu dana 240 inspektora pojačalo kontrole u toku kojih su ustanovili da je od svih radnika zatečenih na radnim mestima tek svaki deseti bio neprijavljen.

Ne kažem da je to realni udeo neprijavljenih radnika, to je samo statistika iz naših kontrola. Međutim, u velikom broju tih kontrola otkrili smo nešto preko 9.000 radnika „na crno“, nakon čega je 8.000 prijavljeno. Upravo to je naš cilj – da radnike prebacimo iz nelegalnih u legalne tokove, da pomognemo i njima i onima koji legalno posluju, a samim tim i punimo budžet – kaže Jocić.

U Inspektoratu kažu da je u poslednjih godinu dana pri inspekcijskim kontrolama zbog rada na crno doneto preko 13.000 rešenja o otklanjanju uočenih nepravilnosti, oko 400 rešenja o zabrani rada, oko 5.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i podneto 58 krivičnih prijava.

---

Kako uvesti rad u legalne tokove?

Prema ocenama nadležnih, iako je tačan broj neprijavljenih radnika nemoguće precizirati upravo zbog ilegalne prirode sivog tržišta, svi se slažu u oceni da rad na crno, kao i svi drugi oblici sive ekonomije, u Srbiji predstavljaju veliki problem, jer se, kažu, čak trećina svih poslova obavlja nelegalno, dok je u zapadnoj Evropi taj broj upola manji.

Rad na crno je toliko uzeo maha kod nas da se često dešava da čak i kada je recimo opština investitor, izvođač radova dovodi i upošljava neprijavljene radnike – kaže načelnik Nišavskog okruga Aleksandar Cvetković.

I dok u Inspektoratu za rad smatraju da je “najbitnije uticati na svest ljudi da se suzbijanjem sive ekonomije pomaže radnicima, privredi i državi”, stručna javnost se slaže u oceni da bi jedan od konkretnih i efikasnijih metoda bio i smanjenje visokih poreza i doprinosa za zaposlene.

Naime, na platu zaposlenog od 25.000, poslodavac mora da plati oko 15.000 dinara državi na ime raznih nameta, zbog čega se, prema ocenama, mnogi odlučuju da radnike i ne prijave kako bi uopšte mogli da posluju.