Deficit koji je naljutio Vučića posledica nerealnog planiranja budžeta

Budžet Niša poslednje 4 godine u proseku ima po 3 rebalansa. I dok je ranija vladajuća garnitura tvrdila da je to normalno – cifre, zaduživanja, deficit, izveštaj Fiskalnog saveta i vika i grdnja premijera Aleksandra Vučića pokazuju drugačije.

Gradsko veće Niša je sinoć usvojilo treći rebalans budžeta za 2016. godinu i on je uvećan na 12,8 milijardi dinara.

To ne bi trebalo da bude ništa čudno niti značajno, kada bi ta planirana cifra zaista bila i realizovana, tj. kada bi toliko novca ušlo u budžet i isto toliko bilo i potrošeno.

Iako je gradonačelnik Darko Bulatović sinoć tražio potvrdu od načelnika finansija Miljana Stevanovića da rashodovna strana neće biti uvećana, pitanje je kolika će biti realizacija budžeta na kraju godine, s obzirom na to da je za prvih 9 meseci bila svega oko 45%.

Budžet je opterećen kreditima od 2 milijarde dinara koji su uzimani za vraćanje dugova iz perioda vladavine DS, ali i za nekoliko kapitalnih projekata, a šlag na torti je izjava premijera Aleksandra Vučića da je deficit u niškom budžetu 50 milijardi dinara.

Ovo su pokušali da provere novinari Istinomera, ali kako kažu, zbog toga što iz niške Uprave za finansije nisu dobili sve podatke, nisu uspeli ni da utvrde da li je tačan deficit 50 milijardi dinara.

Dobili smo odgovor da dospele obaveze na kraju septembra 2016. iznose 1.354.236.319 dinara, ali i da taj iznos ne obuhvata neizmirene obaveze, preuzete prethodnih godina – ono što nas zapravo interesuje. Kolike su te obaveze nije moguće jednostavno utvrditi, jer bi trebalo kontaktirati sve budžetske korisnike ponaosob. Iz ove uprave smo dobili još jedan odgovor u kome se umesto konkretnih podataka na konkretno pitanje koliki je deficit u budžetu grada Niša citiraju članovi zakona o završnom računu – kažu u “Istinomeru”.

Ipak, novinari Istinomera kažu da se dugovi, koliki god bili, gomilaju zbog nerealnog planiranja budžeta, a to potvrđuje i poslednji izveštaj Fiskalnog saveta, u kojem piše da je niški budžet “potpuno neodrživ” i potvrđuje se izjava premijera Vučića da su prihodi planirani nerealno.

Uočili smo da Niš i Kragujevac imaju potpuno neodržive budžete i ozbiljne propuste u budžetskom procesu. Naime, u ova dva grada već godinama unazad godišnji plan rashoda pravi se na osnovu nerealnih projekcija prihoda, i na taj način samo se prividno prikazuje izbalansiran budžet. Međutim, kako se po pravilu realizuje svega 60-70% planiranih prihoda, veliki deo preuzetih obaveza ne plaća se tokom godine i postaje dug u vidu docnji – čija se otplata odlaže za naredne godine – navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

I zaista, svi budžeti Niša, od 2012. naovamo imaju oko 70% realizacije, a bivši gradonačelnik Niša Zoran Perišić, koji je bio i odgovoran za budžet, govorio je da su razlog za nerealna planiranja i “preneti” dugovi.

Oni moraju biti prikazani u budžetu za narednu godinu i time se planirani troškovi automatski povećavaju. Još jedan problem je reprogram starih kredita. Mi smo podigli kredite kojima otplaćujemo one stare, jer novi imaju povoljniju kamatu – rekao je tada Perišić.

---

Problemi vidljivi na svakom koraku

Koliko su loše planiranje, dugovi i loš priliv para u budžet napravili problema, pored puno rebalansa, pokazuje i činjenica da su škole u jednom trenutku bile u bokadi, a nakratko je bio blokiran i transfer novca u iz republičke u gradsku kasu zbog neplaćenih računa.

Duguje se javnim preduzećima za njihove usluge, a neretko kasne i socijalna davanja, novac namenjen porodiljama, najboljim đacima…

Državna revizorska institucija je utvrdila da je samo u 2014. godini nenamenski potrošeno 1,6 milijardi dinara iz gradskog budžeta. Udruženje stanara je podnelo krivične prijave protiv nadležnih, ali do danas odgovornih nema.

---

Već se kasni s budžetom za 2017. godinu

U Zakonu o budžetskom sistemu postoji budžetski kalendar, prema kojem je do 1. novembra gradska vlast već trebalo da pošalje predlog budžeta za narednu godinu Skupštini Grada.

Takav predlog ne postoji, makar ne zvanično. Nije održana ni javna rasprava o budžetu za narednu godinu, na kojoj bi učestvovali i građani, gde bi dali svoje ideje i predloge za budžet za narednu godinu.

Podsetimo, javna rasprava je izostala ili je održavana u poslednji čas i ranijih godina, pa građani nisu imali puno udela i utucaja na dokument koji predviđa trošenje njihovih para.