Dobrim upravljanjem do bržeg napretka

Intervju sa Draganom Mladenovićem, menadžerom komponente “Dobro upravljanje” u Programu evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES, o uvođenju ovih principa u južnoj i jugozapadnoj Srbiji.

Donosioci odluka u južnoj i jugozapadnoj Srbiji treba da budu posvećeni dobrom upravljanju i samom procesu usvajanja njegovih principa. To podrazumeva povećanje transparentnosti, efikasnosti, odgovornosti, jednakosti prava za sve i veće učešće građana u procesu donošenja odluka. Da bi dobro upravljanje postalo svakodnevica u jednoj zajednici, potrebna je i podrška političkih stranaka, organizacija civilnog društva, samih građana i svih ostalih aktera, jer njegova primena povećava poverenje građana u organe vlasti, daje legitimitet donetim odlukama i stvara ambijent za dalji ekonomski napredak i demokratski dijalog.

Ovo kaže Dragan Mladenović, menadžer komponente “Dobro upravljanje” u Programu evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES, koji finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske uz podršku Vlade Srbije. On dodaje da je najviše prostora za unapređenje ovog koncepta ostalo u domenu reforme sistema upravljanja i uključivanja građana u donošenje odluka.

Šta EU PROGRES radi da bi poboljšao dobro upravljanje u južnoj i jugozapadnoj Srbiji?

Već dve godine nastojimo da unapredimo dobro upravljanje u 25 opština i gradova južne i jugozapadne Srbije. Svim korisnicima donacija pružamo podršku da uvide i prihvate apekte dobrog upravljanja tokom sprovođenja svakog pojedinačnog projekta. A kada se lokalna vlast vodi ovim principima, onda i građani stiču veće poverenje u nju, bolje shvataju ulogu i nadležnost lokalne samouprave i aktivnije se uključuju u procese donošenja važnih odluka.
U aprilu smo otpočeli kampanju “Želim… jer tu živim”, kojom nastojimo da podignemo svest građana o tome zašto je dobro upravljanje važno. U 25 opština koje pokrivamo, pokretali smo javne debate i časove.

Šta pojam koncepta dobrog upravljanja konkretno podrazumeva?

Mnoge definicije dobrog upravljanja zapravo su karakteristike jednog razvijenog društva ili bar ideala kojem treba težiti. To je proces koji se ne odnosi samo na vlast, već na celo društvo. Treba shvatiti da je to process koji povećava odgovornost i usvajanje vladavine zakona, obezbeđuje učešće javnosti, uspostavlja transparentnost u javnim poslovima, unapređuje i obezbeđuje ravnopravnost i pravičnost, i povećava efikasnost i delotvornost. Upravo je to ono što objašanjavamo ljudima tokom debata i javnih časova.

U praksi, to znači da vlasti treba da pružaju odgovarajuće  i efikasne javne usluge, da adekvatno i odgovorno upravljaju javnim sredstvima, da poštuju vladavinu prava na svim društvenim nivoima i u pogledu svih aktera u društvu, da suzbijaju inherentnu korupciju, štite manjinske ili ugrožene grupe društva od diskriminacije, kao i da uključuju javnost u postupke odlučivanja.

Šta pokazuju istraživanja o dosadašnjem stepenu primena ovih principa u južnoj i jugozapadnoj Srbiji?

Sproveli smo malu anketu u opštinama o primeni principa, dobrim praksama kao i onome šta je još potrebno učiniti. Rezultati ove ankete sprovedene u februaru pokazuju da je od već usvojenih mehanizama dobrog upravljanja, najveći broj opština i gradova uspostavilo uslužne centre i kancelarije ili odeljenja za lokalni ekonomski razvoj (LER), mahom uz pomoć fondova međunarondnih organizacija. Postojeće razumevanje koncepta dobrog upravljanja uglavnom se svodi na pojam i praksu „dobre uprave“, kao i nešto efikasnijeg pružanja servisa građanima kroz mehanizme kao što su e-uprava ili jedinstveni šalter, što pak predstavlja samo jedan segment onoga što zovemo dobrim upravljanjem.

Ali, najviše prostora za unapređenje ostalo je upravo u domenu reforme sistema upravljanja i uključivanja građana u donošenje odluka. Transparentnost se ogleda najčešće u objavljivanju Informatora o radu ili redovnih godišnjih izveštaja i aktuelnih budžeta, ali uglavnom savetujemo lokalne samouprave da uzmu proaktivniji pristup i da maksimalno iskoriste mogućnosti Interneta za što bolje ispunjavanje ovog principa. Tako, na primer, mogu da objavljuju troškove poslovanja u opštini, komunalne i građevinske takse ili državne podsticaje, jer će sve to doprineti bržem privlačenju investitora.

Zašto su sami principi bitni za funkcionisanje društva u celini i koliko sam proces uvođenja traje?

To je dugotrajan proces, koji podrazumeva istrajnost u nameri da se jedna zajednica promeni na bolje. Primena ovih pet prinicipa je platform za svaku uređenu državu, preduslov za funkcionisnje zdravog društva koje se delotvornije i pravičnije razvija, u kojem je sam kvalitet života bolji. Bitno je, svakako, početi rad na njihovom ostvarivanju, bitno je da svi relevantni faktori pre svega razumeju prinicipe, a potom se uključe u njihovo spovođenje, počevši od lokalne zajednice, do samih građana.

Neke zemlje u kojima se dobro upravljanje valjano primenjuje, ove su procese započele pre nekoliko decenija. Uvođenje prakse dobrog upravljanja u Srbiji predstavljaće dugoratrajan i komplikovan proces, koji je neizbežan i preko potreban. Nalazimo se na samom početku i potrebno da sve zaintersovane strane uključe svoje napore, trud i volju kako bi Srbija uskoro predstavljala bolje i kvalitetnije društvo. Treba da krenemo od lokalnih zajednica, da oslušnemo njihove potrebe i postignemo društveni konsenzus o ovome.