Eho niškog „Digitalka“ odzvanja važnošću i tradicionalnog u medijima i inovacijama

Stručnjaci i inovatori na jednom mestu, budućnost medija i moderne tehnologije, korak sa vremenom i ispred vremena, sve je to obeležilo još jedan Digitalk i Media days konferenciju. Otvorili su ga ambasadori EU i SAD u Srbiji, obeležile su ga teme veštačke inteligencije i modernog oglašavanja, a najavljen je i sledeći aprila 2024. u Zrenjaninu.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil, koji je na početku rekao da bi voleo da je u Nišu gde je bio više puta i voli da ga posećuje, objasnio je zašto je američkoj Vladi bitno da podrži nezavisne medije – jer oni imaju mogućnost da pruže sve relevantne informacije.

Ne možete imati demokratiju bez nezavisnih medija. To je osnova svega. I važan je deo naše istorije. Izazovi danas nisu samo u politici već i u ekonomiji. Kako održati korak, napraviti dobar biznis model i kako da mediji prežive – rekao je Hil.

On je dodao da oni mogu podržati što više različitih modela rada medija kako bi građani dobili vesti, a takođe i nagrade za novinare, kao na primer NUNS-ovu nagradu za istraživačko novinarstvo koje se svake godine dodeljuje u Beogradu.

Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji, dodao je da Evropska unija ima brojne projekte u Srbiji gde mediji, novinari i udruženja mogu da apliciraju i dobiju novčanu podršku.

Revolucija u medijima, pojavom interneta, donela je mnogo kvalitetnog aspekta, ali i izazova u demokratiji. Moramo da osiguramo da novi alati koji su predstavljeni, budu u interesu građana, demokratije i dobre konkurencije – istakao je Žiofre.

Na panelu „Stanje tržišta lokalnog digitalnog oglašavanja“, kojom je moderirao Stefan Despotović, o promenama na tržištu gde nove tehnologije diktiraju rad medija, veštačkoj inteligenciji i izazovima pričali su Aleksandar Petković, Ksenija Gačić, Mihajlo Petrović i Slobodan Krajnović.

Ksenija Gačić iz Dajrekt medije istakla je promene u oglašavanju, rast i popularnost TikToka među mlađom populacijom što je dovelo do toga da se prilikom planiranja kampanja uračunaju i izdvajanja za influensere, zbog uticaja koji imaju.

Ipak, kako je objasnila, i dalje su tradicionalni mediji najpouzdaniji izvor uticaja, bar kada je u pitanju publika starija od Z generacije.

Slobodan Krajnović istakao je da 80% njihovih prihoda dolazi od prodaje, a da planiraju osnivanje i udruživanje sa lokalnim portalima po Vojvodini.

Usledile su studije slučaja – Miloš Mileusnić iz Liteanalytics-a predstavio je nov način praćenja analitike, urednici Velikih priča Veljko Miladinović i Uroš Jovičić pojasnili su zašto su i koliko bili uspešni u godinu dana postojanja, zatim Stefan Gajić iz Directmedia približio je blisku saradnju sa firmom Delhaize Srbija, Božidar Kramzer koji je predstavio novi način davanja bakšiša onlajn preko aplikacije Hvala.tips, kao i Nevena Tomović koja je približila probleme ranjivih društvenih grupa za izgradnju strateških partnerstava sa preduzećima i donatorima kroz organizaciju Liceulice.

Drugi dan Media days-a doneo je predavanje Milene Tihojević o programu Smartocto, zatim je Iva Pantelić, šef produkcije igranog sadržaja Telekoma, pričala o koracima pravljenja uspešne domaće serije, a kao primer je navela Državnog službenika. Aktivista i nekadašnji poslanik Miloš Bošković pričao je kako svaki građanin može lako da bude aktivista i da nešto promeni u svom naselju ili gradu, a Vuk Brajović je predstavio novine iz Viber-a.

Srđan Erceg istakao je istrajnost i maštu kao osobine uspešnih inovatora, a Aleksandar Ašković fokusirao je Youtube shortse kao formu i formulu za kvalitetan sadržaj na ovoj društvenoj mreži.

Ivan Pavlović i Đorđe Đuričić predstavili su izazove i zamke pri razvoju multi-tenant platforme za velike portale, Nikola Božić je predstavio SIGNAVATAR, a Jelena Vasić pričala koliko i zašto su čitaoci važni istraživačkom mediju KRIK. Dave Birss održao je radionicu za novinare o upotrebi veštačke inteligencije.

AI i mediji – kako, koliko i zašto?

Uvod u panel o upotrebi veštačke inteligencije u medijima bilo je predavanje o AI regulaciji i približavanju normi koje, nasuprot uvreženom mišljenju, postoje kao jasne ali će se dograđivati kroz praksu.

Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević rekao je da poslednjih meseci koriste AI za stvari kao što su – sumiranje velikih dokumenata, testiranje naslova, odnosno predloga za naslove koji su – „najčešće osrednji“.

Zirojević ocenjuje da veštačka inteligencija nikada neće zameniti kreaciju i maštu, ali da skraćuje pešačke, kancelarijske poslove što može da ostavi više vremena novinarima da bolje urade preostali deo posla.

S druge strane, smatra da bi veštačka inteligencija u potpunosti trebalo “da preuzme” društvene mreže.

Ipak, kako navodi – uvek se pita i ima strah: “koja to prirodna inteligencija stoji iza veštačke”.

Zoran Strika, glavni urednik portala 021, takođe navodi da koriste AI za “lakše sadržaje”, da je kviz koji je poslednji objavljen na tom sajtu uradila kompletno veštačka inteligencija, a da ChatGPT redovno pomaže u “pisanju” recepata.

Ipak, on strahuje da će AI produbiti razlike između velikih medija koji mogu da izdvoje sredstva i dosta ulože u nove tehnologije, i uslovno rečeno malih medija, pre svega medija na lokalu.

Jana Jacić, urednica požarevačkog portala Boom93, navodi da je i njima poslednjih nekoliko meseci AI “svakodnevni saradnik”. Iako smatra da AI nikada neće zameniti novinare, navodi da ipak treba da im bude svakodnevni alat. Uverena je da veštačka inteligencija neće moći nikada da se bavi analitičkim i kritičkim novinarstvom, bar ne onako kako to mogu novinari.

Iva Parađanin Lilić, autorka podkasta Tampon zona, kaže da konsultuje AI na temu oglašavanja i da joj je više saradnik u smislu – pomoć za brejnstorming, izvor nekih sugestija…

“Ne koristim ga kao izbor informacija, već kao pomoćno sredstvo”, navela je, dodajući da može biti od pomoći u koncipiranju predavanja i generalno u organizacionom smislu. Kako navodi – AI nema kritičko mišljenje niti empatiju i zato neće moći da „zameni“ novinare.

Svi su saglasni da je ipak odgovornost na čoveku, odnosno da je novinar/urednik taj koji mora da prekontroliše, pa da pusti sadržaj koji je kreirala veštačka inteligencija.