Forum: Na razlici u ceni trgovci zarađuju i do 300 odsto

autor: M. Vučić
supermarket
Marže u Srbiji među najvišima u regionu (foto: en.wikipedia.org)

Jedan od glavnih uzroka ilegalne trgovine je, prema mišljenju Centra za zaštitu potrošača Forum, to što su marže u Srbiji među najvišima u Evropi, jer zbog slabe konkurencije naši trgovci često prodaju robu po četvorostruko većim cenama od nabavnih.

Prema rečima predsednika ”Foruma” Jovana Jovanovića, kod nas, kao i u Evropi, postoji princip slobodnog tržišta, pa se „maržiranje“ ne reguliše zakonima. Ipak, u Evropi cene reguliše velika konkurencija, a „kod nas postoji nekoliko lanaca koji se možda i međusobno dogovaraju, pa konkurencije gotovo da i nema“.

jovan
Predsednik Centra za zaštitu potrošača „Forum“ Jovan Jovanović (foto: mc.rs)
Jovanović objašnjava da se marže u Srbiji kreću čak i do 300 odsto. Najveće razlike u ceni potrošači plaćaju kada kupuju odeću i obuću, jer na njima trgovci zarađuju i do četiri puta više na razlici u ceni. 

Na prehrambene proizvode marže su uglavnom nešto niže, ali opet, kaže Jovanović, među najvišima u Evropi i regionu, pa se tako često dešava da je jedan isti proizvod često jeftiniji u Beču u kome ljudi imaju i do 6 puta veće zarade nego ovde.

Švercerima se isplati da sednu na autobus, prenoće, kupe robu, i donesu je ovde da je preprodaju opet po jeftinijoj ceni nego u legalnim tokovima – kaže Jovanović.

Trgovci uglavnom nisu raspoloženi da pričaju o tome koliko zarađuju na razlici u ceni i zbog čega je to tako, jer se “maržiranje” uglavnom čuva kao poslovna tajna.

Kada smo trgovce pitali zašto su im marže toliko velike i zašto se toliko “ugrađuju” u cenu, niko nije imao konkretan odgovor. Očigledno je da je pre svega prisutna neka želja za brzim bogaćenjem, jer su naši trgovci uglavnom skorojevići i ne shvataju da moraju da imaju partnerski odnos sa potrošačima – kaže Jovan Jovanović.

volmart
Svetski lanci supermarketa obrću milijarde sa niskim maržama (foto: en.wikipedia.org)
S druge strane, kaže Jovanović, veliki svetski i evropski trgovinski lanci se “zadovoljavaju znatno manjim delom kolača” jer na razlici u ceni zarađuju maksimalno desetak odsto. Tako na primer, objašnjava Jovanović, američki “Volmart” godišnje “obrne” oko 400 milijardi dolara, a zarađuje svega 3,6 odsto na razlici u ceni. Oni su, kaže, izračunali da im se više isplati da prodaju više artikala po manjim maržama, nego obrnuto. 

I u regionu su marže visoke, pa su tako u Crnoj Gori od 20 do 30 odsto, u Sloveniji 23 odsto, ali zato mnogi koji žive na granici sa Republikom Srpskom idu tamo u nabavku jer su marže svega 8 odsto, pa je i u tom pograničnom delu ilegalna trgovina veliki problem – objašnjava on.

Jovanović napominje da se “čak i u Bugarskoj” cena štampa na pakovanju proizvoda pa tako jedan isti artikal košta isto svuda, dok kod nas cene često variraju od prodavnice do prodavnice.


„Povoljnije namirnice kupovati u Sofiji nego ovde“

metrobugarska
Srbi česti posetioci „Metroa“ u Sofiji (foto: FB stranica METRO Bulgaria)
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović navodi da je Fakultet zajedno sa “Forumom” upoređivao cene istih proizvoda u Nišu i Sofiji, i zaključili su da je u Nišu potrošačka korpa skuplja za 10 odsto.

Kada smo uračunali i troškove transporta, zaključili smo da je isplativije ići u nabavku u Bugarsku nego ovde. Upravo to je jedan od razloga sive ekonomije. Uostalom, ispred niškog “Metroa” teško da ćete videti autobuse sa bugarskim tablicama, dok u “Metrou” u Bugarskoj imate kupce iz Srbije na svakom koraku – navodi Stojanović.

On objašnjava da iz tih razloga stanovništvo naročito u pograničnim krajevima često ide u Bugarsku po određene proizvode, naročito prehrambene. Deo tih proizvoda je za ličnu upotrebu, a veliki deo, kako kaže, završi u ilegalnim tokovima i preprodaje se u Srbiji.

eu2014

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.

Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija…

Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Autor:
M. Vučić

Slični tekstovi

Komentari

4
  1. ma kojih 10 posto.redovno idem za sofiju ,kupim gorivo tamo ..daju mi pare u metrou od vracenog poreza ,kupujem sta hocu da ne zalim ,uvek pun frizder ,usteda velika svakom bi preporucio.a nije daleko

  2. sto inspekcija ne radi posao dovoljno dobro.ne znam u cijoj je nadleznosti,ali kako npr. u idei ili rodi uvek nestane akcijski artikal na zalihama a akcija je u toku i reklamira se na svakom koraku

    • Primer su aranžmani sa orhidejama za 8.mart.
      Najavljivani su po ceni od 250din u Idei više godina unazad.Nikad nisam mogao da ih kupim. ali su se zato mogle naći ispred Tvrđave. Kako li su tu dospeli?

  3. Ja ne razumem zasto niko ne gleda ivor. Idite kod proizvodjaca tu je najveca marza. Zapitajte se takodje ko pusta vozove i kamione robe preko granice na crno.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.