Frizerski salon otvorio u osamnaestoj – ni od čega napravio nešto

Skoro svaki drugi ispitanik u Srbiji je u anketi Svetske banke rekao da želi da bude preduzetnik, ali na taj korak nije spreman ni svaki deseti jer čak 85 % anketiranih to smatra rizikom. Nebojša Ivković iz Merošine se u takav rizik upustio čim je dobio diplomu frizera i „ni od čega napravio nešto“.

Dok je na šporetu u nezavršenoj kući ređao frizerski alat kao srednjoškolac, zamišljao je svoj salon. Nakon što je 2010. godine u Školi mode i lepote u Nišu stekao diplomu, bilo je, kaže, teško da se zaposli jer su poslodavci uglavnom tražili radnike sa iskustvom.   

Niko iz generacije, koliko ja znam, nije tako brzo rešio da otvori svoj salon, svi su išli da rade za smešan procenat od 20 % do 40 %, zavisno od salona. Ne samo u našoj struci, niko ne sme da se osamostali jer postoji strah da li će da uspe – kaže Nebojša.

Pošto su u Merošini tada postojala samo dva frizerska salona, Nebojša shvatio da će biti mušterija i za njegov. Trebalo je obezbediti početni kapital za iznajmljivanje lokala i osnovnu opremu – radni sto, par makaza, mašinicu, polovnu radnu stolicu i tapaciranu klupu za čekaonicu.

Salon sam otvorio uz pomoć rođenog brata koji je radio u Rusiji kao keramičar i poslao mi prve zarađene pare – otkriva Nebojša.

---

Većina mladih preduzetnika posao započne sopstvenim novcem

Istraživanje Službe za mala i srednja privredna društva Privredne komore Srbije i Privrednog foruma mladih pokazuje da je Nebojša postupio onako kako to čini i većina mladih preduzetnika – njih 70 % odluči da posao pokrene sopstvenim novcem.

Isto istraživanje, sprovedeno prošle godine na uzorku od 739 mladih preduzetnika uzrasta od 15 do 35 godina, pokazuje i da oni nemaju poverenje u državu kada obezbeđuju početni kapital – samo 3 % njih počelo je privatni posao uz državnu novčanu pomoć.

Nebojša je, kaže, u početku više sedeo nego radio, ali je salon bio otvoren i nedeljom. Upornost i dobra volja su mu, dodaje, svakim danom donosile sve više mušterija. A već naredne godine stigao je značajan podstrek.

Iz Opštine Merošina su me pozvali i obavestili da će biti raspisan konkurs u okviru projekta „Podrška zapošljavanju i unapređenju života izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, a ja sam sa Kosova i Metohije. Nisam bio lenj, napravio sam dobar biznis plan, prošao dve selekcije i izborio se za grant od 2.000 evra – priča Nebojša.

---

Oprema vredna 2.000 evra značajan podstrek

Novac dobijen kroz projekat koji je sprovodila NVO ENECA trebalo je utrošiti na opremu, tako da je Nebojšin salon dobio sve što mu je i bilo potrebno – dve hidraulične stolice za šišanje, radno mesto sa ogledalom, šamponjeru za pranje kose, fen, mašinicu, makaze, svetleću reklamu, grejalicu, tapete, tri fotelje za čekaonicu, radna kolica, četke i mnoge neophodne sitnice.

Nova oprema mi je donela novi elan za rad, bolje usluge i mnogo više stalnih musterija. Počele su fine zarade. Uz plaćanje poreza, kirije, struje i ostalih troškova uspeo sam da prištedim ozbiljne pare i počeo da gradim svoju kuću na placu gde već živim sa roditeljima, dva starija brata i babom i dedom – priseća se Neša.

Posle tri godine posla je bilo više nego što može da postigne, pa je zaposlio i radnika, a u međuvremenu je završio i peti stepen za frizera stilistu i tako stekao najveće zvanje u svojoj struci.

Zatim je iznajmio susedni lokal i tamo otvorio ženski frizerski salon, ali ga je nedavno, posle 2 godine rada, zatvorio. To ga nije pokolebalo.

Treba biti spreman i na uspone i na padove jer život nije bajka – kaže Nebojša.

Mladima sa poslovnom idejom poručuje da se informišu o podsticajnim programima i da ih koriste.

Ja sam ni od čega napravio nešto zahvaljujuci pomoći jer sam je lepo iskoristio. Nekome je džaba dati million, on će ga potrošiti, a nekome je dovoljna i hiljada jer će od nje napraviti dve – priča uspešan frizer.

Posluje već sedam godina, a za to vreme je dogradio kuću i kupio lokal u centru Merošine. Kaže da je prezadovoljan.

Od našeg posla može da se fino živi, ukoliko nemate velike prohteve. Nema ničeg lepšeg nego kad te svi znaju, poštuju i cene kao majstora. To je posao koji nikad ne prestaje od kada je veka i sveta – ističe Nebojša.

Ostalo je, napominje, još samo da se oženi i osnuje veliku porodicu jer su, kako kaže, deca njegova budućnost, a sve ostalo je manje važno.