Grad Niš štedi kod Poštanske štedionice – izabrana jedina pristigla ponuda

18. maja ove godine gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski naložila je Gradskoj upravi za finansije da investira novac kod poslovne banke i da uputi najmanje 3 poziva poslovnim bankama da daju svoje ponude, kako bi najpovoljnija bila prihvaćena. Tri dana kasnije ponuda je već izabrana i to jedina pristigla iz Poštanske štedionice, vidi se iz zaključka Gradskog veća, koje takođe potpisuje Sotirovski, a u kome piše da preporučuje gradonačelnici da ponudu prihvati.

U zaključku Veća piše da je Poštanska štedionica izabrana dan nakon naloga gradonačelnice da se novac investira. Piše da je upit poslat još dvema bankama – Rajfajzen, koja je dostavila obaveštenje da trenutno nisu u mogućnosti da ponude kamatu na depozite, dok se u rešenju Gradskog veća ne navodi šta je sa odgovorom Banke Intesa.

Tako je ponudu dala samo državna Poštanska štedionica, a Gradsko veće preporučilo gradonačelnici da tu ponudu banke, gde je jedan od direktora postao njen suprug Nikola Sotirovski, prihvati.

Gradsko veće Grada Niša preporučuje Gradonačelnici Grada Niša da prihvati ponudu banke „Poštanska štedionica“ a.d. Beograd, od 19. maja 2021. godine, od 1,40 % promenljive kamatne stope, u odnosu na referentnu kamatnu stopu, za oročenje sredstava u iznosu od 250.000.000 dinara na period od 90 dana i za depozit po viđenju u iznosu do 400.0000.000 dinara na period od 365 dana.

Grad je tako za 3 dana od naloga gradonačelnice došao do odluke da oroči 250 miliona na 90 dana i do 400 miliona na godinu dana, kao „depozit po viđenju“ koji nije klasično oročenje već se novac može podignuti u svakom trenutku.

90 dana je prošlo, da li se ulaganje isplati i koliko su građani Niša uštedeli, ili zarade na štednji, nema odgovora. Pitanja poslata gradonačelnici preko njene službe za informisanje jesu i zašto se Grad odlučio na ovakav potez, kojim kriterijumima su birane banke od kojih su se tražili ponude.

U Poštanskoj štedionici kažu da gradovi i opštine postupaju u skladu sa Zakonom o javnom dugu kada je u pitanju oročavanje sredstava u poslovnim bankama.

Ipak, na pitanje da li je neki grad ili opština dobila ovoliku ili veću kamatnu stopu, uzimajuči u obzir novac i period oročenja, ne odgovaraju i pozivaju se na poslovnu politiku.

Kada su u pitanju kamatne stope jasno je da su one deo poslovne politike Banke i kao takve nisu predmet za javnu komunikaciju imajući u vidu da Banka svoje poslovanje koje je ušlo u drugo stoleće uspešno ostvaruje na tržištu sa možda najvećim stepenom konkurencije – kažu u toj banci.

Deo štednje zavisi od inflacije

Dok iz Grada ne pojašnjavaju, ekonomisti sa kojima su razgovarali novinari Južnih vesti kažu da depozit po viđenju ili „a vista“ depozit, banka novac na dinarskom štednom računu obračunava i pripisuje kamatu po fiksnoj kamatnoj stopi, na kraju kalendarske godine i taj novac sa računa može da se podiže u svakom trenutku, dok je 250 miliona Grad oročio na 3 meseca i tek po isteku tog perioda može njime da raspolaže.

Tumače i da je kamata koju je dobio Grad dobra, imajući u vidu da kamate svuda trenutno male, a da sa ovakvom štednjom banke čak mogu da budu i na gubitku.

Ali, da može i grad da bude na gubitku, smatra Aleksandar Milošević, urednik rubrike „ekonomija“ u listu Danas.

Inflacija će ove godine biti oko 3 do 3,5 % što znači da na taj depozit na koji dobijaju 1,4 % oni efektivno gube novac jer moraju da imaju minimalno onoliko kamatu kolika će biti inflacija kako bi novac zadržao realnu vrednost. Sve ispod vrednosti inflacije je realni gubitak – kaže Milošević.

On dodaje da su kamate inače svuda niske, pogotovo kada je reč o oročenoj štednji, a da gradovi i opštine često ovako posluju sa bankama.

Kompletan zaključak Gradskoj veća o štednji pogledajte ovde.