Grad oštetio useve i voće

Olujni vetar i grad koji je juče pao uništili su rod na mnogim njivama, voćnjacima i vinogradima u selima na jugu Srbije.

Stručnjaci niške Poljoprivredne stručne savetodavne službe (PSSS) danas obilaze teren, a kako kažu, šteta je najveća na ječmu, potom na rodu višnje i vinogradima. Prema rečima Saše Stankovića iz PSSS-a, u atarima Huma, Brenice, Rujnika i Matejevca grad je prilično oštetio letinu.

– Grad je pokidao klasove na ječmu i šteta je na oko 40 do 50 odsto površina pod ovim strnim žitom. Oštećena je i pšenica, kao i kukuruz čija je lisna masa pokidana na 70 do 80 odsto stabala, a i sama stabla su pretpela štetu. Tamo gde je šteta na lišću, ima šanse za oporavak, dok nema povratka za kukuruz kome je oštećeno stablo – kaže Stanković.

Stručnjak PSSS-a savetuje da se ječam odmah nakon što vlaga ispari žanje, ali napominje da će kod njega, kao i kod pšenice biti znatno manji kvalitet zrna i smanjeni prinosi.

On dodaje da je lucerka pokidana i polegla, kao i da je vinova loza prilično oštećena, te da se vinogradarima preporučuje da što pre obave prskanje bakarnim preparatima.

Ogromna šteta zbog grada zabaležena je i u plantažama višanja u Merošini. Kako kaže predsednik Udruženja višnjara iz Merošine Hranislav Perić, samo neka sela nije “zakačilo” nevreme.

– Rod je dosta oštećen, veliki broj plodova je pao na zemlju, a pitanje je i kakav je kvalitet višanja koje su ostale u drveću. Ionako je otkupna cena koju su nam ponudili mala, a nakon pitanje je ko će uopšte i da kupi i po kojoj ceni. Ovo je haos u Merošini – kaže Perić.

Ni voćari iz okoline Niša nisu bolje prošli, pa tako Milan Nikolić iz Matejevca kaže da je, prema njegovoj proceni, šteta na minimum 30 odsto roda. Njegovo gazdinstvo ima 1,5 hektar pod breskvom i po 1 hektar pod višnjama i vinovom lozom.

– Šteta je velika jer je grad padao u 2 navrata, prvi put veličine oraha, a drugi veličine zrna pasulja. Pitanje je kakvog je kvaliteta voće, kao i kakav će biti rod grožđa pošto je loza pokidana a šteta je velika i na samim čokotima – kaže Nikolić.

Kolika je šteta na usevima i voću znaće se tek nakon što svi poljoprivrednici prijave stanje i nakon što stručnjaci PSSS-a obiđu atare. Ono što jeste problem mnogih poljoprivrednika jeste da nisu osigurali svoje parcele i rod od vremenskih nepogoda, te im sada šteta ne može biti nadoknađena.

Koji je broj protivgradnih raketa ispaljen juče pokušali smo da saznamo, ali se čeka odgovor Sektora za vanredne situacije koji je pri Ministarstvu za unutrašnje poslove.