Građani Leskovca svojim predlozima kreiraju lokalni budžet

Dok je u brojnim zemljama Evropske unije učešće građana u kreiranje lokalnih budžeta normalna stvar, u Srbiji to još nije zaživelo, a na jugu Srbije će Leskovac biti prvi grad koji će građane pitati kako žele da se potroše njihove pare. Građani mogu da popune onlajn anketu koja je postavljena na sajtu Grada.

Participativni budžet je projekat u okviru koga i građani učestvuju u kreiranju budžeta za sledeću godinu, odnosno predlažu na šta bi određen novac iz budžeta trebalo da se potroši. Udruženje „Narodni parlament“ u Leskovcu je u saradnji sa Odeljenjem za finansije grada Leskovca odlučio da i lokalnu zajednicu uključi u donošenje odluka.

Na anketnoj listi nalaze se predlozi iz domena omladine, sporta, obrazovanja, kulture i turizma, preduzetništva i politike zapošljavanja, socijalne pomoći i zdravstva, izgradnje i rekonstukcije ulica i puteva i slično. Fokus je, kako kažu u Udruženju „Narodni parlament“, na program socijalne i dečje zaštite.

Za sada je najviše predloga u oblasti socijale. Ono što smo mi želeli da postignemo, to je da stvorimo mogućnost građanima da učestvuju u donošenju odluka koje se i njih tiču, ali i da otvorimo kanal komunikacije između građana i Gradske uprave – objašnjavaju u Udruženju.

Nakon završetka prikupljana predloga građana, Udruženje formiliše konkretne predloge koje dalje šalje Odeljenju za finansije. Oni zatim, kažu u Udruženju, na sastanku ili dopisom javljaju šta je ušlo, a šta nije ušlo u nacrt budžeta za sledeću godinu.

Oni prihvataju predloge za koje smatraju da su relevantni, ali nemaju zakonsku obavezu da prihvate neki predlog, već samo da obrazlože zašto je neki predlog prihvaćen ili ne. Međutim, ove godine smo imali rebalans budžeta, gde je prihvaćen raniji predlog u kome je povećan program socijalne zaštite za 13 miliona dinara – kažu u Udruženju.

---

Poljska – zemlja u EU u kojoj su građani najviše uključeni u kreiranje budžeta

U Evropi se uključivanja građana u donošenju odluka konstantno razvija u zadnjih 15 godina, a prema Izveštaju Evropskog parlamenta iz januara 2016. godine više od 8 miliona građana Evropske unije aktivno učestvije u stvaranju budžeta i donošenju odluka na lokalnom nivou.

Participativni budžet, zajedno sa otvorenošću i transparentnošću, prema rečima Evropske komisije, predstavlja sredstvo za jačanje domaće i uzajamne odgovornosti. Poljska prednjači u broju lokalnih zajednica koje uvode participativni budžet.

Prema zakonu koji je donet 2009. godine, napravljeni su tzv. specijalni paketi resursa za lokalne zajednice kako bi se uvećela direktna demokratija, što je podrazumevalo uključivanje građana u donošenju odluka o budžetu – piše u Izveštaju.

Učešće građana garantovano je Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, Evropskom poveljom o aktivnom građanstvu, Evropskom poveljom o učešću mladih u javnom životu i na lokalnom i regionalnom nivou, ali i zakonima i pravnim aktima koje donosi svaka članica, a u skladu je njihovim Ustavom.

U Finskoj je učešće građana u donošenju odluka povećano donošenjem zakona o Lokalnoj samoupravi, piše u Izveštaju Evropskog saveta, dok je u Norveškoj, koja i nije članica EU, participativno budžetiranje deo državne politike.

Norveška se trudi da uključi svoje građane, a participativno budžetiranje vide kao instrument za povećanje učešća građana u lokalnoj politici – piše u Izveštaju.

Članice Evropske Unije svoje građane redovno pozivaju i obaveštavaju o radu lokalnih samouprava, a pre donošenja budžeta, lokalne vlasti u Norveškoj predloženi budžet dostavljaju javnosti kako bi građani izrazili svoje mišljenje i dali sugestije i predloge o budžetu.

Iako nije svuda obavezujuć dijalog vlasti sa građanima, prema Izveštaju, odbornici sami žele da čuju komentare i predloge građana, jer im to omogućava povezivanje sa ljudima, čime se stvara poverljiva zajednica u kojoj svi učestvuju.