„Izvoz šljive na Bliski istok je šansa za srpske proizvođače“
Ove godine tradicionalni „Dani šljive“ u Blacu održani su onlajn, a kako je u toku predstavljanja ocenio Marko Selaković, šef Kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju, potencijal srpskog tržišta šljive izuzetno je veliki i mogao bi da bude konkurentan na tržištu Bliskog istoka. Kao prednosti izvoza šljive na tržište Bliskog istoka Selaković je istakao bescarinski uvoz, simbolični PDV od 5 % i mogućnost direktnog kontakta proizvođača.
Više od 450 učesnika pratilo je izlaganje, a Selaković je rekao da, za uspešnost ove trgovine, domaći izvoznici moraju da obrate posebnu pažnju na GCC standard koji važi u svim zemljama ovog kraja.
Za tržište Bliskog istoka Selaković predlaže uzgoj sorti kao što je „aženka“ koja je vrlo popularna u ovom delu sveta.
Srbija je među globalnim liderima u proizvodnji šljive, a vodeći regioni su Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug. U 2019. godini proizvedeno je 558.930 tona šljive, a 75 % šljive u Srbiji, u kojoj dominiraju stare autohtone sorte, koristi za rakiju. Sortiment šljive na našim prostorima je znatno drugačiji nego sortiment šljive na drugim područjima koja su orijentisana ka izvozu na Bliski istok – kaže Selaković.
Preduslovi za saradnju sa Bliskim istokom su, dodaje, visok kvalitet proizvoda, dobro pakovanje, preciznost u dogovorima o količini i poštovanje rokova.
Pošto govorimo o premijum tržištu, proizvod mora da bude izuzetnog kvaliteta, izgleda, dizajna. Proizvođači moraju da budu udruženi da imaju što ukrupnjeniji zasad, što ukrupnjeniju proizvodnju ako hoćemo da uspešno plasiramo robu i ozbiljne količine na tržište Bliskog istoka – kaže Selaković.
Domaće proizvođače pozvao je da se za podršku obrate Kancelariji Privredne komore Srbije u Emiratima, koja je na raspolaganju i za podršku u pokretanju biznisa, povezivanju sa distributerima, pružanju informacija koje se tiču tržišta.
Pored privrednih društava, preduzetnika i proizvođača šljive, na onlajn predstavljanju „Dana šljiva“ učestvovali su i predstavnici Regionalne privredne komore Niš, Regionalne razvojne agencije Niš, Poljoprivredne stručne savetodavne službe Prokuplje kao i predstavnici kompanija za proizvodnju i preradu voća.
Autor:
B. S.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
7Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kad bi Blačani napravili tj. kalemili i pileće nogice na šljive – mogli bi da ih izvoze i u Kinu !
Čudno. Od kad mi nesto izvozimo pa da sad im je odlična cena
Marko Selaković, šef Kancelarije Privredne komore Srbije i bivsi portparol URS-a a sadasnji Napredni Kragujevcanin, da je nekim slucajem šef Kancelarije Privredne komore Srbije u Sahari verivatno bi govorio da je izvoz kisobrana, kaputa i zimske opreme kao i peska sansa za Srpske proizvodjace …
Pa, normalno, taj sluzi da zamajava nepismene priozvodjace i glasace sekte na vlasti!
Svaka treca rec – moglo bi, trebalo bi ,ima sanse , videce mo! Od realizacije, svakako nista !
@Filozof : Zaboravio si na „Smederevac“ 6 , 7, 8 ?
Na čvrsto gorivo. Može i na palmu… iz Džagodajnu ! Idu ko alva !
E kad bi mogli da je otkupljuju u bescenje kao sada po 10-15 dinara, a da je prodaju po 2 dolara to bi im odgovaralo, a seljaka ko pita bitno da je njima dobro.
Da, slično kao za junad što je išla priča pa sad ne znaju šta da rade sa time. Dok se izvozi šljiva a ne recimo džem, teško može da bude vajde. Zaradi se na finalnom proizvodu, proizvođač dobija najmanje, najviše ide u završnoj fazi. Kod nas se uglavnom radi taj sirovi i mukotrpan deo posla, kajmak se kupi negde vani. Mislite o tome kada organizujte poslove. ne pričajte o šansama sok se ne ostvare