Javna rasprava o budžetu Gadžinog Hana najavljena u poslednji čas

Da se javne rasprave o najvažnijem godišnjem dokumentu lokalnih samouprava održavaju samo „radi reda“, pokazuje primer Gadžinog Hana, gde je javnost pozvana da da svoje predloge samo dan i po pre ovog događaja.

Kako je javnost pozvana na raspravu o nacrtu budžeta za 2019. u subotu, preko opštinskog sajta, građani nisu imali vremena do ponedeljka u 10 sati ni da se upoznaju sa svim relevantnim detaljima o tome kako će se trošiti njihove pare. Prema rečima odbornika Skupštine ove opštine Damira Stojanovića, uz nacrt budžeta u tom trenutku nije stajalo ni obrazloženje.

Mi pričamo o nekoj transparentnosti. Javna rasprava služi zato da bi građani mogli da učestvuju u kreiranju budžeta za narednu godinu. Da može da se javi i neko privredno društvo i preduzetnici koji plaćaju porez, predesednici mesnih zajednica i svako ko želi da učestvuje… Upravo zato javna rasprava i postoji – kaže ovaj odbornik.

Dodaje da ovo nije prvi slučaj da se rasprava o budžetu „ubrzava“, ističući da je u junu kada je rađen rebalans, javnost bila upoznata svega 19 sati pre javne rasprave.

---

Predsednik Opštine: Hteli smo da ispoštujemo budžetski kalendar

Predsednica Skupštine Marija Cvetković kaže da je razlog kašnjenja to što rasprava nije bila zakazana ranije i to što nacrt budžeta nije bio završen ranije. I predsednik Opštine Saša Đorđević kaže da služba nije završila nacrt budžeta pre vikenda, a da je ceo proces onda ubrzan kako bi se ispoštovao budžetski kalendar i nacrt do 15. oktobra uputio Opštinskom veću.

Iskreno rečeno moje mišljenje je da je trebalo da bude ranije, ali u ovom trenutku nije mogla služba da završi ranije – rekao je Đorđević.

---

Ko odlučuje o terminu javne rasprave?

Odbornik Stojanović kaže da je Statutom Opštine Gadžin Han uređeno da bi o načinu održavanja javnih rasprava trebalo da odlučuje upravo Skupština, što se nije dogodilo ni prošle nedelje kada su poslednji put zasedali. Skupština bi, objašnjava, trebalo da izglasa Odluku o načinu sprovođenja javnih rasprava, koje će se držati pre usvajanja budžeta.

U četvrtak 11. oktobra smo imali radnu sednicu Skupštine. Na toj sednici se niko nije udostojio da kaže odbornicima, šefovima odborničkih grupa da je javna rasprava. Bukvalno se sakrilo i prećutalo da bi se u subotu na sajtu objavilo. Gde je tu transparentnost i učešće građana – pita se Stojanović.

Ipak, predsednica Skupštine ove opštine Marija Cvetković kaže da je pri zakazivanju javne rasprave sve urađeno po zakonu, i da nije bilo potrebe da se ona organizuje u skladu sa Statutom opštine. Ističe i da je javnu raspravu mogla da zakaže čak i dan pre njenog održavanja.

Ja mogu da stavim u nedelju da je javna rasprava u ponedeljak, na šta se oni (odbornici) pozivaju? Ja ne moram nikakvu odluku da imam, direktno se pozivam na zakon. A zakon je nešto što donosi Vlada Srbije. Jedino da zakonom nije definisano… Ne razumem koliko ranije treba da ih obavestim – nedelju, dve, mesec dana – upitala je Cvetkovićeva.

Osim što nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju sa nacrtom budžeta za 2019. godinu, odbornik Stojanović ističe i da opštinski sajt nije adekvatan medij preko koga bi stanovnicima opštine trebalo da se plasiraju informacije.

U opštini imamo 33 naseljena mesta, pretežno su staračka domaćinstva u pojedinim mestima u većini čak ni nemaju pristup internetu. Neka zabačena sela gde je prosek starosti 60 godina, računjajući i predsednike mesnih zajednica. Garantujem da su u većini sela ni ti predsednici nemaju internet – dodaje Stojanović.

Predsednica Skupštine Gadžinog Hana kaže da je direktore javnih preduzeća obaveštavala o javnoj raspravi pismeno i telefonski. Ipak, koliko je ljudi uopšte bilo na raspravi novinarka nije uspela da sazna jer joj iz opštine nisu dostavili ovu informaciju.

---

„Transparentnost“: Javne rasprave samo formalnost

Javnost bi trebalo da ima minimum 15 dana da se pripremi za raspravu o budžetu, što je po zakonu republički standard, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Jednostavno ako neko objavi poziv sa tako kratkim rokom, onda u stvari i ne želi da zaista čuje predloge i mišljenje građana o budžetu, već samo da ispuni formu i kaže kako je javna raspava održana. Mislim da je tih 15 dana zaista minimum ako će biti objavljeni unapred svi relevantni podaci, obrazloženje budžeta i podaci o utrošku prethodnog itd. – kaže Nenadić.

Objašnjava da lokalne samouprave treba svojim statutima da urede na koji način će se vršiti rasprave o budžetu koje su obavezne u delu koji se tiče kapitalnih investicija. Dodaje da je promena zakona i usklađivanje lokalnih statuta napravila raskorak koji je omogućio da se rapsrava zakaže u tako kratkom roku.

Po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi se statuti još uvek usklađuju. Znači, verovatno su iskoristili ovo vreme pre nego što zažive i te zakonske odredbe za još jedan budžet, nisu išli u korak sa tim novim zakonskim rešenjima – navodi Nenadić.

Inače, ovakva praksa zakazivanja javnih rasprava o budžetu nije samo svojstvena Gadžinom Hanu. Tek pro forme održavane su i u drugim lokalnim samoupravama na jugu Srbije, a u Nišu se dešavalo i da javnost ima manje od 24 sata da se upozna sa nacrtom, i to mnogo kasnije u odnosu na datum koji je predvideo budžetski kalendar – u decembru.

Najekstremniji primer je javna rasprava o budžetu Niša za 2017. godinu, koja je zakazana svega sat vremena ranije, zahvaljujući čemu je i održana pred praznim stolicama.