Kako jug Srbije štiti svoje brendove

Za proizvodnju pod logotipom Koka Kole ili Epla, kao najprepoznatljivim brendovima danas, potrebno je izdvojiti desetine milijardi dolara. Koji su to sve zaštitni znakovi sa juga Srbije zavedeni u registar žigova i šta je to žig, moguće je saznati na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.

Veliki je broj znakova koje prepoznajemo u gradovima na jugu Srbije, a pod kojima se prodaju određene usluge ili proizvodi.

Žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko i pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice.

Interesantna je činjenica da je nadaleko poznati logotip Elektronske industrije (EI) iz Niša, u februaru 2007. pripao nemačkoj kompaniji Rob Holding. Ovako zaveden, važio je do 2015.

Upravo tako je južnjački brend čiji su proizvodi krasili dnevne sobe i prekriveni miljeima emitovali televizijski program, nakon svoje propasti, makar delom nastavio da živi. Da li bi se to dopalo i radnicima koji su u Nišu ispisivali sopstvene radničke karijere, ostaje njihova lična tajna. Sigurno je jedino to da zakoni koji danas važe, kažu da se žig mora osigurati u Zavodu da bi se sprečile zloupotrebe.

Prepoznatljivi znakovi sa juga u međunarodnoj bazi žigova

Pored E-registra nacionalnih žigova, postoji način da se pretražuje i međunarodna baza žigova – ROMARIN.

Ona sadrži informacije o svim međunarodnim žigovima koji su registrovani u okviru Madridskog sistema, a koji su trenutno na snazi ili im je važnost istekla u minulih 6 meseci.

Primera radi, na ovaj način zaštićeno je društvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu Dora iz Niša, a na listi je još i Lovopromet i pojedini drugi prepoznatljivi južnjački znakovi. Simpo i Alfa plam iz Vranja, pirotski Tigar, Komak-M iz Aleksinca, takođe su uvršteni u listu ROMARIN.

Kakva je normativa u Evropskoj uniji?

S obzirom da je Srbija krajem juna u procesu pristupanja EU, otvorila pregovaračko poglavlje 7, ova tema značajna je i sa aspekta evrointegracija. Naime, tokom procesa pristupanja, Srbija bi zakone o intelektualnoj svojini koji podrazumevaju i zaštitu patenata, geografskog porekla i industrijskog dizajna trebalo da prilagodi važećim praksama u Evropi.

“Južna pruga” je po svemu sudeći, već u procesu integracija, jer su se zaštitni znaci brojnih cigareta sa juga već registrovali u Zavodu, pa se na domaćoj listi nalaze i cigarete iz Niša i Vranja.

Zaštita žigova i patenata utoliko je značajnija jer se na ovaj način štite nacionalni brendovi poput ajvara ili pojedinih vrsta rakija, pa će njihova vrednost na svetskom tržištu biti veća, a prepoznatljivost sigurno podignuta na viši nivo.