Kako mediji u Nišu troše novac građana?

Nakon što su gradske vlasti na vrlo sporan način medijima dodelile 50 miliona dinara, Lokalni anti-korupcijski forum i BIRODI su najavili da će pokušati da prate način trošenja tog novca, ali i kako izveštavaju o vlastima.

Dok je na nacionalnom konkursu, koji je sprovelo Ministarstvo kulture, najvećim i najstarijim srpskim medijima dodeljeno u proseku manje od 2 miliona dinara za godinu dana, u Nišu je bez jasnog objašnjenja pojedinim medijima dato i po 15 miliona.

Međutim, dodaje Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), da cilj nije samo pratiti šta rade mediji, već im i pomoći da sami ocene da li su dovoljno dobro radili.

Želimo da pomognemo medijima koji su dobili podršku da izvrše samoevaluciju sadržaja za koje su dobili podršku, Gradu Nišu da izvrši kvalitetnu evaluciju podržanih sadržaja, a samim novinarima da sagledaju i uporede svoje sadržaje sa sadržajima svojih kolega – kaže Gavrilović.

Procedura samoocenjivanja, dodaje on, sprovodi se tako što će novinar medija čiji su projekti izabrani na Konkursu za svoj medijski prilog popuniti formular za monitoring medijskih sadržaja, a sam medij jednom mesečno taj instrument dostavljati  LAF-u.

Mediji će biti u obavezi i da LAF-u, na njegov zahtev, dostave pojedine priloge u elektronskoj formi, kako bi tročlani tim nezavisnih medijskih eksperata nakon uvida u njih analizirao u kojoj meri je sam formular verodostojno popunjen. Na kraju će, najavljeno je, analizirati rezultate i objaviti izveštaj.

Podsetimo, nedavno okončani javni konkurs Grada Niša za medijske projekte su brojna udruženja građana, mediji, ali i zvanično gradsko anti-korupcijsko telo (LAF) ocenili kao sporan i tražili njegovo poništavanje.

Od ukupno dodeljenih 50 miliona dinara, preko 40 je pripalo medijima u vlasništvu porodice Radomirović (TV Belami, radio Belami, sajt Belami, Narodne novine), TV Zoni čiji je vlasnik sin ministra odbrane Bratislava Gašića i TV Kopernikus, koju je Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije označio kao „blisku SNS-u“.

Pored spornog sastava same tročlane komisije koja je ocenjivala projekte, čiji su pojedini članovi istovremeno zaposleni u medijima koji su i učestvovali na konkursu. Dodatni problem je i to što su jednoglasno odlučili da svoj rad zatvore za javnost, pod izgovorom da bi to „usporavalo rad komisije“.

Sporno iz godine u godinu

Praksa da novac poreskih obveznika lokalna vlast medijima deli kroz tajne ugovore, potpisane bez ikakvih kriterijuma, nije nova.

Praktično je sa njom otpočela prethodna vlast DS-SPS-URS, a nastavljena je i dolaskom SNS.

Da je ranijih godina novac nelegalno davan medijima potvrdile su i inspekcije Državne revizorske institucije, koja je protiv gradskih funkcionera zbog toga podnela i čitav niz prijava.