Kupovina u Sofiji isplativija nego u Nišu i uz hotelsko noćenje

Isplativije je u kupovinu otići u Sofiju, čak i uz uračunate troškove goriva, putarine, noćenja i večere u hotelu sa 3 zvezdice, nego iste proizvode kupiti u Nišu gde je potrošačka korpa 10 % skuplja, rezultat je istraživanja urađenog kroz projekat „Balkanski potrošački most“.

Na Evropski dan potrošača Boban Stojanović, predsednik „Društva ekonomista Srbije“ koje je sa Ekonomskim fakultetom u Nišu i Društvom za zaštitu potrošača „Forum“ radilo ovo istraživanje, kaže da je razlog za ovu situaciju to što u Srbiji „dominiraju oligopoli i monopoli“.

Razlog tome je što su na tržište Sofije poslednjih godina dolazile nove kompanije, dok se u Nišu njihov broj smanjivao jer su se, primera radi, ’’Roda’’ i ’’Merkator’’ spojili, kao i ’’Interex’’ i ’’Aman’’. Potrošači se najbolje štite razvijanjem konkurencije, toga u Srbiji nema – kaže Stojanović.

Istraživanjem koje je rađeno od 2013. do 2015. godine, i čiji su zaključci provereni upoređivanjem sa situacijom ove godine, utvrđeno je da je potrošačka korpa sa 60 artikala u Sofiji jeftinija za 10 % od identičnih proizvoda u Nišu. Razlike u cenama od proizvoda do proizvoda kreću se od 8 do 15 odsto.

Najveća razlika uočava se na kilogramu brašna marke „Aro“ koji u Sofiji košta 28 dinara, a u Nišu 37 dinara. Za litar maslinovog ulja u Sofiji treba izdvojiti 520 dinara, a u Nišu ga morate platiti čak 700 dinara. Kilogram piletine, na primer, u Sofiji košta 120, a u Nišu 200 dinara.

Bilo je i nekoliko proizvoda koji su jeftiniji u Nišu, ali kad uzmemo u obzir celu potrošačku korpu, isplativije je kupovati u Sofiji. Ako tamo kupite i gorivo koje je 10 do 15 odsto jeftinije nego u Srbiji, a uz to je i kvalitetnije i možete preći više kilometara, zaista štedite – kaže Stojanović.

Ušteda kupovinom u Bugarskoj može biti dodatno veća ako se na granici traži povraćaj PDV-a na proizvode kupljene van Srbije.

Za proizvode iznad određene vrednosti, zavisno od vrste i prodajnog mesta, potražite potvrdu i pri ponovnom ulasku u Bugarsku tražite i dobijete povraćaj PDV-a – objašnjava Stojanović.

Tako, ako, na primer, kupite odelo od 1.400 leva, nazad ćete dobiti 250.

Istraživanje je pokazalo i da su su osim toga što su proizvodi i usluge u Sofiji povoljniji nego u Nišu, veća je i kupovna moć Sofijaca. 

Utvrdili smo da je u Sofiji veća kupovna moć radno aktivnog stanovništava, ali da je u Nišu veća kupovna moć penzionera, mada ne značajno – kaže Zorana Kostić, doktorand Ekonomskog fakulteta koja je učestvovala na projektu.

Projekat „Balkanski potrošački most“ sproveden je u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bugarska. To je jedan u nizu projekata kojim Evropska unija podržava razvoj politike zaštite potrošača.

---

Ambijent konkurentnosti – rešenje za visoke cene

Prema rečima Stojanovića, cene u Srbiji moglo bi da obori stvaranje ambijenta konkurentnosti i unapređenje organa u službi zaštite potrošača.

Pravni sistem sada ne dozvoljava da se za jedan isti slučaj zaštite svi potrošači, već na sud za potpuno istu stvar mora svaki ponaosob. To treba da se sistemski uredi – smatra Stojanović.

Uz to, dodaje on, treba osuđivati „loša ponašanja trgovaca i proizvođača prema kupcima“.

Smatra da, kada je reč o zaštiti potrošača u Srbiji, ipak ima pomaka kako se država približava pregovorima sa Evropskom unijom i Poglavlju 28 koje je vezano za ovu oblast.