Med iz Blaca i na inostranom tržištu

Da kvalitetni proizvodi lako nalaze put do kupaca pokazuje porodica Ristić koja u Blacu proizvodi, kako kažu njegovi članovi, najbolje prirodne lekove – med, propolis, a uskoro će i matični mleč. 

Njihovi proizvodi se već 10 godina prodaju na bačkom tržištu, a deo preko zadruga odlazi i za izvoz. O njegovom kvalitetu svedoče analize u Srbiji i Nemačkoj.

Prve košnice Ristići su dobili na poklon od komšije, a danas u podnožju Jastrepca čuvaju 70 košnica. U junu će ih, zahvaljujući donaciji NVO „Eneka“ za ekonomsko osnaživanje interno-raseljenih lica, biti još 45.

– Pčelarstvo nije jeftino. Košnica košta oko 5.000 dinara, a da naselite društvo, otprilike još toliko. Ipak, uz veliki rad i trud, može da se napreduje – kaže bivši hemijski laborant u fabrici jestivog ulja u Uroševcu Tomislav Ristić kome pomaže supruga Mirjana.

Oni pčelinje društvo nazivaju najsavršenijim u prirodi jer se u njemu „tačno zna ko, šta i koliko dugo radi“.

– Radilice, na primer, žive preko leta od 35 do 40 dana. One prvih 20 rade u košnici, a drugih 20 rade vanjske poslove, donose med, polenov prah i vodu. Podela poslova je fantastična – priča Ristić.

Druga stvar koja u vezi sa pčelama kod njih izaziva divljenje jeste lekovitost njihovih proizvoda.

– Propolis pčele koriste kao antibiotik, njime zatvaraju svaku rupicu manju od 3 milimetra. On pospešuje zarastanje rana, pomaže lečenje gastritisa, čira na želucu, uklanja neprijatan zadah, jača imunitet i deluje kao anestetik. Pčele med koriste kao energetsku hranu, a polenov prah kao izvor proteina – kaže Ristić.

Prirodni lek je i matični mleč koji sadrži amino-kiseline i vitamine koji se na drugi način teško stvaraju u prirodi.

– Mleč je nešto najbolje što pčele mogu da daju. Matica se hrani isključivo njime, zato i može da u aktivnoj sezoni snese 1.500 jaja dnevno, što je količina nekoliko puta teža od nje same. Teška je 2 grama, a njena jaja čak 10 – govori Ristić.

Ovaj pčelar tvrdi da je srpski bagremov med najkvalitetniji u Evropi. Osim njega, Ristići kupcima nude lipov i malo nektarskog od voća.

Koliko će meda dati jedna košnica, pričaju Ristići, zavisi od jačine društva i starosti matice.

– To vam je kao kad se sportska ekipa priprema za takmičenje, pa treba da tempira formu za određeni period. Kod pčela je bitno da su u formi od 1. maja do sredine june, u vreme cvetanja bagrema – objašnjava ovaj pčelar.

Kaže i da mu je iskustvo pokazalo da se kvalitet meda često procenjuje na pogrešan način.

– Neki misle da med kristališe kada nije kvalitetan, ali to je zabluda. Kristalizacija je, nasuprot tome, siguran znak čistoće meda – kaže Ristić.

Preporučuje da se tegla meda ne čuva pored zimnice jer. ako nije dobro zatvorena, lako može da upije miris kisele paprike, a na visokim temperaturama poželjno je da bude otvoren kako bi izašlo malo vlage i postao gušći.

---

Pomoć za napredak posla

Porodica Ristić je podršku dobila kroz projekat NVO Eneka za ekonomsko osnaživanje izbeglica, interno- raseljenih lica i povratnika vrednost skoro 250.000 evra.

Projekat finansira Evropska unija preko delegacije u Srbiji, dok udeo od 26.400 evra imaju uključene opštine (Blace, Kuršumlija, Sokobanja, Vladičin Han, Žitorađa i Zaječar).

Opremom u vrednosti od 2.000 evra podržane su poslovne ideje 87 domaćinstava iz 6 opština, a za privrednike je bilo organizovano 120 poslovnih i stručnih obuka.