O načinu rada najvrednijeg srpskog start-apa Frame-a, firme koju je prodata za skoro 200 miliona dolara američko-indijskoj kompaniji Nutanix, njenim počecima, te novim izazovima, čulo je više od 200 ljudi koje je okupio „Frame Summit – Niš, mesto sa koga je sve počelo“. Jedan od osnivača Frame-a Nišlija Nikola Božinović najavio je i mogućnost otvaranja novih programa na niškim fakultetima, „koji su vrlo dobro usmereni ka Frame-u“.
U proteklih 5 godina Frame je zaposlio pedesetak ljudi, a Božinović kaže da je cilj da sada to ide brže, te da bi u narednih 5 godina bilo odlično kada bi stigli do 500 ljudi. Ipak, preduslov je obrazovanje, zbog čega se Božinović, kaže, sastao sa dekanatom Elektronskog fakulteta, pa se nada da će već od sledeće godine da bude novih programa, koji bi obučavali za profile kakvi su potrebni Freme-u.
U Nišu, 90 % ljudi od onih koji rade kod nas došli su sa Elektronskog fakulteta. Izvesno je da će sa neke druge strane da dođu ljudi, a verovatno će i sa Elektronskog da dođe još ljudi. Ja sam dosta entuzijastičan da ćemo već od početka sledeće školske godine da imamo neke stvari koje su vrlo dobro usmerene ka Frame-u, da ima nekih novih programa i svakakvih nekih novosti koje će da budu objavljene čim se to bude izdefinisalo tačno – priča Božinović.
Božinović je jedan od kreatora najvrednijeg srpskog start-apa pa je, navodi marketing stručnjak Frame-a Istok Pavlović, trenutno najuspešniji Srbin u Silicijumskoj dolini. Do ovih epiteta stigao je osmislivši proizvod koji je danas globalni standard za aplikacije u cloudu, a Pavlović je objasnio o čemu je konkretno reč.
To je bilo ono što je nedostajalo velikim firmama. Veliki je problem da se održava odjednom 1.000 kompjutera. Ovako ljudi mogu da imaju samo go kompjuter, koji ne mora da se održava i onda svaki zaposleni tu uđe i u web browser-u se nalaze svi programi za rad. To je veliko olakšanje za korporacije, koje imaju hiljade zaposlenih, njima to značajno štedi vreme i resurse. Zato je Frame bio taj komadić koji nedostaje u celom današnjem sistemu poslovanja i softvera – rekao je Pavlović.
Jedan od onih koji su u Frame-u gotovo od njegovog osnivanja, a i dalje radi u Nišu je Dalibor Aleksov, koji kaže da je ono što je Frame danas proisteklo iz “neke lude sreće”, ali i načina na koji su radili kao tim. Tako se stiglo do akvizicije firme „rođene“ u Nišu sa velikim Nutanix-om, što je poslednjih meseci bila jedna od glavnih vesti u Srbiji, kada je reč o ekonomiji.
Shodno situaciji, broj oni koji su bili zainteresovani za Frame Summit premašio je očekivanja organizatora, pa su svi morali da se sele iz Start-up centra na Elektronskom fakultetu u amfiteatar.
Ljudima je najzanimljivije da čuju tu neku priču direktno od ljudi koji su učestvovali na tom projektu i to je ono što je njima očigledno zanimljiva stvar, mogu da postave pitanja. Sa druge strane jeste lepa vest i lepa stvar, cela ta akvizicija, to nije mala stvar. A ljudima je drago što mogu da budu pored tima iz Niša, manjeg grada, koji je uspeo da dođe do takvog proizvoda – priča Aleksov.
Inače, na Frame Summit-u zainteresovani su mogli i da postavljaju pitanja, pa je tako mnogo njih bilo zainteresovano kako do posla u ovoj firmi i kako je tu raditi, kao i o njenim počecima. Detaljnije o Frame-u, izgubljenim godinama u tehnološkom razvoju u Srbiji, obrazovanju, brzini hvatanja koraka sa svetom, ali i o tome da li je novac motiv za uspeh, možete pogledati i u emisiji 15 minuta.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Pa srpska poslanička elita u Skupštini Srbije, akademici nauka (koji većinom čuvaju svoje fotelje pred penziju i mlate praznu slamu), direktori državnih preduzeća i drugi nemaju skoro niko od njih završen ETF. Imaju neke kalemarske fakultete, megadens i ostale na 6 čekova. I oni bolje žive u Srbiji sa svojim neznanjem nego mi koji smo završili ETF ili neki tehnički fakultet.
Čestitke Frame-u na velikom uspehu. Predavanje je bilo interesantno sa puno kvalitetnih informacija za one koji su zainteresovani da se pridruže njihovom timu. I krofne u pauzi su bile vrhunske.
Jedina zamerka je vezana za slajd koji je Nikola pokazao, gde je Srbija istaknuta kao jedna od tri zemlje gde Nutanix ima razvojne centre. Na tom slajdu je prikazana krnja Srbija, bez Kosova i Metohije.
Da l’ je bitno?
Jeste. Slajd je bio prikazivan u Londonu. Siguran sam da tamo nikom ne bi smetalo da je bila mapa cele Srbije, niti bi verovatno neko primetio. Ovde je pola sale progutalo knedlu.
Ово са тиме да хоће 500 људи у Србији, мени не звучи вероватно.
Зато што запошљава Nutanix сад, позвали су ме на технички и био је прилично много захтеван за јуниор позицију, као неко јаче такмичење. Погрешио нешто и узео да исправљам, али нисам у оквиру кратког времена завршио, и рекоше не одговара, понављају огласе, ко оће да проба нек иде на Glassdoor страни портал за послове.
Fakultet treba da ima plan i program fundamentalnog visokog obrazovanja, a firme treba da budu dovoljno fleksibilne da usmere svoje novozaposlene i upoznaju ih sa tehnologijom kojom se bave. Fakultet nije zanatska škola gde se uči zanat zanatlije kome fale radnici.
Vecina fakulteta u inostranstvu usko saradjuje sa industrijom, odnosno studenti mogu da rade na istrazivanjima i projektima koji su vazni kompanijama u okruzenju. To je win win situacija, studenti rade na resavanju realnih problema, a isti kasnije postaju odlicni kandidati za zaposlenje u tim kompanijama. Fakultet treba da prati trendove u IT svetu, a to je jako tesko bez saradnje.