Naprednjaci kritikovali subvencije avio-kompanijama, pa se odlučili za isti model

U predizbornoj kampanji 2012. godine jedna od glavnih kritika tadašnjih odluka niškog DS, od strane SNS, bilo je subvencionisanje letova sa niškog Aerodroma „Konstantin Veliki“. Kritike su trajale i u prvim godinama naprednjačke vlasti, kada se i prestalo sa tim modelom i kada su avio-linije ukinute. 7 godina kasnije, upravo su naprednjaci, sada iz funkcionerskih fotelja u Vladi, odlučili da subvencionišu letove sa iz Niša i to sa oko 15 miliona evra za period od 3 godine. Stručnjacoi kažu previše para i loše destinacije.

Subvencionisanje letova sa niškog aerodroma izazivalo je različite reakcije aktuelne vlasti dok su bili najljuća opozicija demokratama koji su ranije doplaćivali kompanijama Wind Jet i Montenegro Airlines koje su letele iz Niša.

Tako je 2013. godine tadašnji gradonačelnik Niša Zoran Perišić (SNS), takođe uz kritike ovakve odluke bivšeg režima, kazao da Grad nema para da subvencioniše Montenegro Airlines tokom zime, jer je cifra koja bi bila izdvajana prelazila i 100.000 evra mesečno, pa je projekat prethodne vlasti koji se ticao unapređenja konkurentnosti niškog aerodroma pao u vodu.

Žao mi je, ali u budžetu Niša nema para za subvencionisanje ovakvih letova – govorio je tada je Perišić.

Umesto avio-kompanijama odlučeno je da se novac iz budžeta daje Aerodromu, što je dalo rezultate i privuklo nekoliko „low cost“ kompanija. Taman kada je Aerodrom postao samoodrživ, a subvencije ukinute, preuzela ga je država koja sada vraća stari i toliko kritikovani model.

Tako će novi avio-prevoznici iz Niša ponovo biti subvencionisani, samo što će se umesto iz gradske, novac davati iz republičke kase.

Kako piše u tenderu za izbor prevoznika, umesto nekadašnjih oko milion evra godišnje, za prevoznike će se davati najviše do 5 miliona evra na godišnjem nivou sve do 2021. To je ukupno oko 15 miliona evra za 3 godine.

Razlog za to je, kako je rekla ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović (SNS), nerazvijen jug Srbije te je Vlada zaključila da će ulaganje para u avio-linije pospešiti privredu u ovom kraju, naročito ako Niš poveže avionima sa gradovima iz kojih bi mogli da dođu investitori.

Zato što je Niš regionalni centar, zato što taj deo Srbije nije dovoljno razvijen i smatramo da povezivanjem, ne samo niškog okruga nego i ostalih okruga, možemo da povežemo Srbiju sa onim najznačajnijim i najrazvijenijim delovima recimo Nemačke, Austije, Italije, Crne Gore – rekla je Zorana Mihajlović.

Predloženo je 12 linija – Nirnberg, Frankfurt – Han, Rim, Hanover, Ljubljana, Salcburg, Bolonja, Budimpešta, Geteborg, Fridrihshafen, Karlsrue i Tivat. Očekivanja su da će proces izbora kompanija trajati do jula ove godine, kada bi trebalo da počnu letovi.

Pretpostavka je i da bi linije vremenom trebalo da postanu komercijalno isplative, kada se ljudi, kako su rekli nadležni, naviknu na njih.

Podsetimo, aerodrom je poklonjen državi juna 2018, a novo rukovodstvo i zvaničan prelaz u ruke države desilo se avgusta 2018. Let za Malme je ukinut, pa vraćen, leta za Dizeldorf više nema, a rukovodstvo aerodroma pojačao je nekadašnji direktor Radisav Radojković, akter afere oko mahinacija na niškom aerodromu, kasnije oslobođen.

---

Avio-analitičar: Subvencije da, ali ne za te linije i sa toliko miliona

Da linije treba subvencionisati, naročito one iz Niša, smatra poznati vazduhoplovni analitičar Alen Šćuric. Ipak, ističe da je to stvar matematike, te bi stručnjaci trebalo da naprave dobru računicu oko isplativosti.

Zabrinjava ga to što se tolikim novcem subvencionišu linije „bez rezona“, što ga navodi na zaključak da je tender „dizajniran“ za određenu low cost kompaniju.

Svakako Nišu treba biti veći interes da se leti prema Istanbulu, Moskvi, Londonu, Parizu, Amsterdamu, a ne prema nekim zračnim lučicama koje se zovu Badem Badem ili Frankfurt Han. Primer, ako već smatrate da treba leteti za Frankfurt jer tamo imate dijasporu, dobićete turiste i poslovnjake, a i Frankfurt je definitivno broj 1 nakon Londona u Evropi, onda letite za Frankfurt, a ne za Han koji je 30 km od Frankfurta i u koji lete samo dve low cost kompanije – ističe.

Objašnjava da iako se radi o drugačijem subvencionisanju, a ne direktno kompanijama, ipak ova suma neverovatno velika u odnosu na onu koja je oživela niški aerodrom.

Pokazalo se da je za deset polazaka na pet linija 200.000 evra nekakva uobičajena cena, koja se plaća takvim prevoznicima. Ako govorimo ovde o 24 leta, to bi trebalo biti negde pola miliona evra godišnje. Ne znam zašto je onda toliko veliki iznos. Ako je 5 miliona godišnje onda tu nešto jako, jako, jako ne štima – kaže.

I pored najava iz Vlade da bi u jednom trenutku linije mogle da postanu komercijalne i da se ukinu subvencije, Šćuric kaže da postoje i drugačija iskustva. Naglašava i da bi posle velikih ulaganja u infrastrukturu niškog aerodroma i nakon isteka roka koji je propisan javnim pozivom, kompanije mogle ucenom da izvuku pare za dalje subvencije, što je njihov modus operandi.

Znali su zatvarati baze u kojima su imali po 5 do 6 aviona, preko noći. Tipa Valensija. Šta su jednom Stanstedu uradili koji ima 30 miliona putnika. Oni vas ucenjuju i šta ćete vi? Imate političku odgovornost, već ste uložili milione, imate još veći odgovornost prema ljudima na lokalu koji će vas razapeti ako se nečega na šta su se navikli odjedanput nema. I onda naravno krenete prema tim ucenama i počnete plaćati sve više i više – objašnjava.

Ipak, dodaje i da prognoze mogu biti i drugačije zbog velike konkurencije među loukosterima i naglog povećanja broja aviona kojima raspolažu.