„Nefiskalnim isečcima“ ugostitelji kradu hiljade evra

U ugostiteljskim objektima u Nišu ali i šire, gosti umesto fiskalnog računa često dobijaju veoma slične „nefiskalne isečke“ ili „međuračune“ koji ne prolaze kroz fiskalnu kasu. Iako su PDV u svakom slučaju platili, on umesto u budžet, ide u privatne džepove ugostitelja.

Nišlijka Milica R. kaže da je tek odskora počela da obraća pažnju na to šta piše na parčetu papira koji konobar donese. Kako tvrdi, u jednom poznatom niškom kafiću nekoliko puta je dobila “račun” koji po izgledu podseća na fiskalni, ali to nije jer na njemu piše “Ovo je nefiskalni isečak”.

Kada sam pitala šta to znači, u kafiću su nespretno pokušali da mi objasne da im je tako lakše zbog obračunavanja, ali da ću fiskalni račun svakako dobiti prilikom plaćanja. Međutim, ko zna koliko puta sam platila iznos sa tog “isečka” a pravi račun nikad nisam dobila – kaže ona.

Dugogodišnji konobar jednog kafića u centru Niša Slađan J. kaže da kafići uglavnom imaju kompjuterske programe koji nude dve opcije – da li će račun biti otkucan kao fiskalni ili nefiskalni.

U dve trećine slučajeva, prema njegovim tvrdnjama, izdaju se nefiskalni isečci. Fiskalni se, objašnjava, kucaju uglavnom gostima koji po prvi put dolaze ili po nečemu izgledaju “sumnjivo”, što se “ostavlja konobarima na procenu”. Slađan objašnjava kako to izgleda u brojkama:

Ako je minimalni pazar kafića 30.000 dinara, svega trećina prođe kroz fiskalnu kasu, a 20.000 dinara se ne evidentira. Od tog neevidentiranog iznosa gazdi dnevno ide i 20 odsto PDV-a, odnosno oko 4.000 dinara. To je dakle minimum 100.000 dinara koje od države za samo jedan mesec uzme jedan vlasnik, a ima ih mali milion – kaže on.

Ana Knežević Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) navodi da kafedžije uglavnom imaju svoje objašnjenje za ovu utaju poreza.

Kada pričate sa njima, oni će reći da je nemoguće da posluju legalno, jer je preteško da sve obaveze prema državi ispune i da opstanu. Međutim, vi kao kupac ste izigrani jer ste u svakom slučaju platili PDV, ali te pare su otišle gazdi kafića. Nebitno je da li ste platili porez na 120 ili 1.000 dinara, radi se o principu – kaže ona.

Prema istraživanju koje je prošle godine sproveo NALED, čak 60 odsto građana kaže da nikada ne traži fiskalni račun, a kao glavne razloge navode to što im je neprijatno, kao i da “to nije njihova obaveza, nego obaveza države”.

Međutim, kako kažu u ovoj organizaciji, na ovaj način vlasnici kafića, koji su se cenu proizvoda već „ugradili“ preko marže, ostvaruju ekstra zaradu i za iznos PDV-a. Tako se, objašnjavaju, država zakida za novac koji je mogao da bude uložen u izgradnju infrastrukture, škola, vrtića, bolnica.

---

I građani su inspektori

Poreska uprava je od sredine januara omogućila građanima da prijave neizdavanje fiskalnih računa i preko interneta, kako bi se efikasnije sprečavalo da se javnim novcem pune privatni džepovi.

Zakonom propisane novčane kazne za neizdavanje fiskalnog računa kreću se od 100.000 do 2 miliona dinara za pravno lice i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Takođe, predviđeno je i zatvaranje objekta do 60 dana.