„Niš može da prodiše ako se subvencioniše bolje grejanje, a ne preduzeća gubitaši”

Sve više građana se isključuje sa Toplane zbog enormnih računa za grejanje, pojedini čak za loženje koriste komunalni otpad i to je samo deo problema zbog kojih je ove sezone Niš bio zavijen u oblaku dima – čulo se na tribini Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Njihov predstavnik Danijel Dašić predlaže da se umesto subvencija za preduzeća gubitaše, novac iz budžeta ubuduće izdvaja za bolje grejanje.

“Kada će Niš da prodiše” bila je tema debate koju je organizovao NKD, a cilj im je bio da pokrenu inicijativu da već od sledeće grejne sezone Nišlije lakše dišu.

Dašić je izneo niz predloga koje je uputio gradskoj vlasti i kaže da za to ne treba mnogo para. Prvi je da Niš u narednih godinu ili dve ima 50.000 stabala, a samim tim građani čistiji vazduh, a jedan od predloga je i subvencionisani javni prevoz po ugledu na Krakov.

Moja ćerka živi u Krakovu, ima dozvolu, ali kada se javno obaveste da je zagađenost prešla određenu granicu ona sa tom saobraćajnom dozvolom ode u bilo koji javni transport, očita i to joj važi kao besplatna vožnja. Grad to posle refinansira na osnovu broja tih besplatnih vožnji. Tako na primer na ulicama bude 150.000 automobila manje i to je više stvar organizacije nego velikog ulaganja – predlaže Dašić.

Ističe i da je potreban ozbiljan strateški plan, koji bi recimo obavezao da se u narednih 5 godina duplira broj korisnika priključenih na Gradsku toplanu. Dašić kaže da bi računi sigurno bili manji kada bi u Nišu bilo 60.000 korisnika daljinskog grejanja. Dalje predlaže da se uz to traže i subvencije kako bi građani što manje plaćali grejanje i rekao je da je za to samo potrebna dobra volja gradske vlasti.

Kada bi cena bila za 30 do 50 % manja sigurno da bi mnogo više građana odlučilo da uživa u čarima centralnog grejanja, nego da nosi drva, kupuje pelet, a na kraju ćemo svi lakše da dišemo. Subvencija je obaveza lokalne samouprave, to je smisao subvencija. Kod nas se to radi apsolutno pogrešno, tako što se subvencijama pokrivaju dugovi javnih preduzeća – pojašnjava Dašić.

Neophodna i kontrola dimnjaka

Iako se složio da Grad treba da subvencioniše i stimuliše građane da brinu o životnoj sredini, jedini predstavnik gradske vlasti na debati Bratislav Vučković, odnedavno većnik za komunalnu delatnost, nije mogao da kaže da li će se to ikada u Nišu dogoditi.

Formirana je Radna grupa sa ciljem da se pojedine gradske odluke usaglase sa određenim propisima koji se odnose i na zaštitu životne sredine. Nišstan je pokrenuo akciju povoljnih kredita koje daje svojim korisnicima da promene stolariju u stanu i to je dobra stimulacija – rekao je Vučković.

Skrenuo je pažnju i na to da neki građani za loženje koriste čak i smeće i drugi komunalni otpad, te da je neophodno da se kontrolištu dimnjaci i da se oni koji to rade kažnjavaju. Zato je njegov predlog da se odluka o dimničarskim uslugama inovira, jer je zapostavljena.

Nemačka ima 20.000 dimnjačara, a Srbija tek 200, od toga je 120 u Beogradu, Niš ima 24 koji su zaduženi za proveru tih dimničarskih kanala. Svetska dimničarska organizacija je iznela podatak da u svetu skoro 3 miliona ljudi godišnje izgubi život zbog neispravnih dimovodnih kanala. Potrebna je pojačana kontrola tih dimovodnih kanala – istakao je Vučković.

Zbog siromaštva se diše zagađen vazduh

Ocenjujući da su siromaštvo i nizak životni standard uslovili građane da dišu zagađen vazduh, ekonomista Boban Stojanović predlaže da Grad osnuje savetodavni organ po ugledu na Nemačku, koja je to pokrenula još sedamdesetih godina.

Još kao student, tokom naftne krize, kaže, posetio je firmu koja objedinjuje sva komunalna preduzeća i koja je preporučivala koje su subvencije neophodne građanima da pređu na alternativne izvore energije.

Dođe čovek sa planom svoje kuće, stručnjak mu preporuči 5 alternativa, kaže ovde vam je ulaganje toliko i isplati se za 5 godina, ovde malo veće, ali se isplati za 7 godina. Bio je potpuno besplatan taj servis, stanovnici su participirali naravno u tome uz subvencije grada. To je jedan model koji može da nam bude uzor – kazao je Stojanović.

Na sopstvenom primeru kaže da prelazak sa drva na pelet košta bar 3.000 evra, koje prosečan građanin Niša može samo da sanja, pa kaže da bi subvencije iz gradskog budžeta i tu pomogle.

Budžet, bar gradonačelnik kaže da je veliki, pa može bar deo budžeta da ide za subvencionisanje prelaska na pelet recimo – dodaje.

Stojanović kaže da u borbu za čistiji vazduh može da se uključi i Sekretarijat za saobraćaj, koji tenderom može da traži da u Nišu putnike voze samo električni ili autobusi na gas.

Za sve predloge novac osim iz budžeta može da se obezbedi kroz gradski fond za zaštitu životne sredine, povećanje ekološke takse, kao i preko stranih fondova, među kojima su i fondovi Evropske unije. Ipak, Stojanović napominje da za to inicijativu treba da pokrene gradska vlast i već sledeće grejne sezone ponudi građanima neko rešenje.

Evropski parlament je u rezoluciji o Srbiji jasno naznačio da je neophodno hitno donošenje kratkoročnih planova vezanih za zagađenje vazduha, a da se srednjeročni i dugoročni planovi koriguju. Već sada mora ozbiljno da se razmišlja o sledećoj grejnoj sezoni, da se formira to savetodavno telo ili servis građana, da oni mogu da dođu makar savetodavno – ističe Stojanović.

Učesnik debate je bio i inženjer mašinstva Miroslav Cvetković iz Udruženog pokreta slobodnih stanara koji je ocenio da svi izneti predlozi zavise od političke volje vlasti da krene u realizaciju i naglasio da su pored svih problema i građani razmaženi i da ne koriste energiju racionalno. Krivi i Toplanu koja je malo učinila da daljinsko grejanje građani sebi mogu da priušte, te predlaže da se napravi projekat od nacionalnog značaja koji bi omogućio uštedu energije i pristojan život. Predlaže i da se napravi katastar energetski neefikasnih zgrada u Nišu i da se novac umesto na uređenje centra grada uloži u njihovo uređenje.