Niš prihvatio EU projekat za koji je Banđur rekao da služi putovanjima službenika

Gradsko veće Niša usvojilo je predlog Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte za učešće u ekološkom projektu koji se finansira iz fondova EU, uprkos tome što je zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur kazao da je istovetan projekat već realizovan pre nekoliko godina, te da se ponavlja samo da bi oni koji učestvuju u njemu mogli da putuju Evropom. Iako je projekat prvobitno skinut s dnevnog reda zbog Banđurove reakcije, prihvaćen je na narednoj sednici.

Krajem marta se na dnevnom redu sednice Veća našao predlog da Niš učestvuje u projektu Tomorrow u okviru Horizon 2020 programa, kako bi se uradila takozvana Mapa puta energetske tranzicije do 2050. godine. Međutim, odmah po obrazloženju projekta iz KLERP-a, Banđur je na sednici izvestio prisutne da je Niš pre nekoliko godina sprovodio takav projekat sa švedskim gradom Vekše.

Čak ni od prethodnog projekta, istakao je Banđur, Niš nije imao koristi, osim što su oni koji su ga sprovodili mogli da putuju. Zamenik gradonačelnika je tada zaključio da bi Niš učestvovao u novom ekološkom projektu koga finansira EU, samo da bi određeni ljudi mogli da putuju.

Ovo nije projekat iz kojeg ćemo mi bilo šta da dobijemo, ovo je projekat iz kojeg će grupa ljudi koja putuje non-stop po Evropi ili negde po Balkanu, ustvari da dobije priliku da i dalje putuje trošeći radno vreme koje može da potroši na nešto drugo, na nešto mnogo korisnije u Gradskoj upravi. Naravno ne o našem trošku, o trošku evropskih para, ali u svakom slučaju mi na ovaj način gubimo ljude koji moraju da rade neke poslove korisnije za grad – rekao je tada Banđur.

Zbog ove Banđurove reakcije, većnici se nisu izjašnjavali po toj tački, a ona je odložena. Međutim, na zasedanju 12. aprila Gradsko veće je aminovalo učešće u projektu uz obrazloženje da je on značajan za Niš, jer će povećati energetsku efikasnost u gradu.

Iako je prvobitno reagovao i bio protiv toga da Niš prihvati učešće u projektu, zamenik gradonačelnika nije želeo da komentariše ovakvu odluku gradske vlasti.

Nije odgovarao na pozive i SMS novinarke, a kada ga je prilikom susreta u Gradskoj kući pitala da li i kada može da dobije komentar na ovakvu odluku Gradskog veća, samo je kratko rekao:

Videćemo.

Niš se pripremao za učešće u projektu

Inače, u obrazloženju odluke da se učestvuje u projektu navodi se da je gradonačelnik Niša u maju 2018. potpisao Deklaraciju o zainteresovanosti za učešće, kao i da su iza toga stale i Stalna konferencija gradova i opština i mnoge kredibilne republičke i gradske obrazovne ustanove, javna preduzeća i organizacije.

Navodi se i da je Niš od Asocijacije energetskih gradova (Energy cities), čiji je član, dobio poziv da učestvuje u projektu i da bi za to trebalo da dobije bespovratno skoro 80.000 evra.

Cilj projekta je osnaživanje lokalnih vlasti da predvode tranziciju ka gradovima sa niskim emisijama gasova staklene bašte, koji su otporniji na klimatske promene i uopšte i prijatniji za život građana – piše u obrazloženju.

Kroz projekat se izrađuju strateška dokumenta

Projekat bi trebalo da se sprovodi tri godine, nakon što gradonačelnik potpiše sporazum o dodeli sredstava sa Evropskom komisijom. Za to vreme, kako je objašnjeno, treba da se naprave strateška dokumenta iz oblasti energetske efikasnosti, a upravo je Banđur pominjao da Niš već poseduje sva potrebna dokumenta iz ove oblasti, koja nikada ne koristi.

Realizacijom projekta predviđena je izrada strateškog dokumenta Mapa puta energetske tranzicije do 2050. godine za sve partnerske gradove iz Evrope uz učešće javnosti, a projektom su predviđene aktivnosti na pripremi metodologije za izradu strateškog dokumenta, na razmeni znanja između lokalnih samouprava tokom projektnih sastanaka, na obezbeđivanju podrške prilikom pripreme strateških dokumenata, a zatim i promociji rezultata projekta i obučavanju još oko 20 evropskih lokalnih samouprava u skladu sa naučenim lekcijama – navodi se.

Naučni partner na projektu je Holandski istraživački institut za tranziciju, dok učestvuju i gradovi Brest u Francuskoj, Dablin u Irskoj, Brašov u Rumuniji, španska Valensija i belgijski Mukron.