Nišavski i Toplički okrug zaostaju za Pirotskim

Osim toga što jug ekonomski zaostaje za ostalim delovima zemlje, činjenica da Pirotski okrug u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuje sa 65 odsto, Toplički sa 20, a Nišavski samo sa 15 ukazuje na disbalans i među okruzima. 

Ova neuravnoteženost, kako ukazuju stručnjaci iz Regionalne privredne komore Niš, mogla bi da bude umanjena sprovođenjem strateških mera za olakšanje investiranja i za olakšanje poslovanja.

– U 2013. godini prvi put imamo veći izvoz od uvoza, u 2014. će biti još bolja situacija. To je dobra vest, ali je loša vest da je izvoza jako malo u Nišavskom okrugu. Niš nema kompanije koje izvoze, a ima najveći broj stanovnika. Tu je disbalans – kaže predsednik RPK Niš Dragan Kostić.

On za najveće izvoznike navodi „Leoni“ u Prokuplju, „Gramer“ u Aleksincu i „Mišelin“ u Pirotu. Dodaje da je situacija na jugu, pogotovo u Nišavskom okrugu, alarmantna i da zato treba napraviti dodatne kapacitete koji bi bili okrenuti proizvodnji namenjenoj izvozu.

– Potrebne su hitno mere za razvoj južne Srbije, najviše Nišavskog okruga, gde bi investitori dobili bolje pogodnosti. Treba da stvorimo ambijent da neko dođe – kaže Kostić.

Jedna od mera predloženih Vladi Srbije je izgradnja putne infrastrukture, auto-puta i železnice na koridoru 10 i rešavanje pitanja niškog aerodroma jer, dodaje Kostić, „bez puta nema investicija“.

Stimulansi od države i oslobađanje dažbina od grada 

Zatim je, prema mišljenju ekonomskih stručnjaka i predstavnika investitora, nužno napraviti stimulanse koji bi na jugu bili veći nego u ostalim delovima Srbije, a sve to radi ravnomernog regionalnog razvoja.

– Država treba da obezbedi posebne garancije i oslobađanja onima na jugu Srbije jer instrumente za to ima. Može da propiše da porez za dobit u slobodnim zonama na jugu Srbije bude 0 umesto sadašnjih 15 odsto i da porez na dobit na severu isto stimulativno, na primer, bude 10 odsto u slobodnim zonama – kaže Kostić.

Dodaje da je kao direktor „Slobodne zone Pirot“ uočio i da investitori ne žele da grade objekte niti da uđu u napuštene zgrade, već da im najviše odgovaraju „perfektne zgrade sa proizvodnim pogonom koje bi rentirali i čekali da vide kakav je biznis“.

– Niko neće da uđe u zgradu u koju treba da uloži. Zato smo tražili da jedna od mera bude izgradnja objekata u državnom vlasništvu koje će služiti za inkubacijju „brownfield“ investicija. Moje iskustvo kao direktora „Slobodne zone Pirot“ pokazuje da čim izgradimo nov objekat, istog momenta ga izdamo. Ukoliko šire poslovanje, oni će graditi. Ako ne šire, onda će lako izaći iz posla, to moramo da omogućimo – kaže Kostić.

Za važne mere ističe i oslobađanje plaćanja gradskih i opštinskih taksi, odnosno činjenicu da i grad mora da obezbedi poreske olakšice tamo gde želi nekog da privuče. Prema njegovom mišljenju, suština oslobađanja je da se na daje novac unapred za otvaranje radnog mesta, već da se investitor oslobodi nameta, što kasnije posredno puni budžet.

– Kako se te pare vraćaju? Kažete nekome da ne plaća porez, ali da dođe i nekog zaposli. Niste mu dali pare unapred, on je došao, uposlio nekoga i počinje punjenje kase države preko PDV-a, pa preko njegove plate kroz plaćanja socijalnog, on i kupuje, pa eto prihoda i u gradski budžet – objašnjava Kostić.

Važno je i podržati primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

– Rusima treba da kažemo sledeće: „Koliko imamo da vam prodamo – to je za vas malo. Kako da bude više? Dođite i uložite. Mi imamo projekte, dobro zemljište i znanje, a nemamo pare. Uložite, a proizvodnja će, na primer, biti vaša sledećih 5 godina.“ Nedozvoljeno je da prepakujemo tuđe proizvode, a svoje nemamo dovoljno. Ajde da ih zajedno sa njima povećamo – predlaže Kostić.

Dodaje da postoje i predlozi mera koji su uopšteni, ali nužni. Među njima je predlog oslobađanja dela poreza na plate, što je praksa u drugim državama, eliminisanje sive ekonomije i rada na crno.

U Regionalnoj privrednoj komori kažu da će o ovim merama sa predstavnicima Vlade razgovarati prvom prilikom.