Niška dizajnerka Jelena Dimitijević: Ljudi ne žele da budu ukalupljeni, već jedinstveni

Ešarpama i haljinama koje su ručno oslikane uz pomoć vrelog voska, sa specifičnim šarama i udobnim krojem, niška dizajnerka tekstila i odeće Jelene Dimitrijević postala je prepoznatljiva, a njeni radovi sve traženiji. Ona napominje da ljudi u Srbiji sve više traže odeću koja nije deo industrijske konfekcije, jer žele da nose unikate i budu jedinstveni.

Jelena se već 6 godina bavi poslom za koji se školovala, a kaže da je ubrzo nakon diplomiranja shvatila da ne vidi sebe u industrijskoj proizvodnji, te je skupila hrabrost da proba nešto sama.

Zajedno sa kolegnicom otvorila sam radnu sobu, kako smo je zvale, i time smo zapravo želele da istražimo tržište i vidimo da li ima ljudi koje zanima ono što radimo. Posle godinu dana smo se odvojile, jer sam ja radila primenjenu, a ona likovnu umetnost. Međutim, ne bih imala hrabrosti da nastavim da nisam videla da se to što radim ljudima dopada i da me nisu bodrili – kaže mlada dizajnerka.

Ono čime je osvojila tržište i što je postao njen zaštitni znak su ešarpe koje radi takozvanom batik tehnikom.

Prvi put sam se susrela sa tom tehnikom na fakultetu i odmah me je zainteresovala da dalje istražujem. Specifična je jer se radi sa vrelim voskom, on se topi i njime se iscrtava po platnu. Sve te bele linije koje se nalaze na tkanini, zapravo su nastale od voska. Zahtevna je tehnika jer traje, treba biti pažljiv i precizan. Vosak je živ, uvek može da pobegne, pa je i meni čak nekad neizvesno šta će na kraju ispasti – objašnjava Jelena.

Kaže da su ljudi prvo reagovali na ešarpe, a nakon njih sledeća kolekcija 2014. godine bile su hipi haljine, koje su takođe bile oslikane batik tehnikom.

To je baš dobro prošlo i bio je pravi bum. Svima se dopalo što neko sam slika tkanine i dizajnira haljine. Šare su bile apstraktne, što je neki moj lični pečat – ističe Jelena.

Napominje da ljude najviše privlači ta tehnika ručnog oslikavanja, te da zato to radi i u svom ateljeu.

Nije im jasno, misle da je print, neki da je vez, pitaju se da li je takva tkanina. Čudno je i mušterijama koje dođu da probaju, kao i onima koji slučajno prođu – kaže niška dizajnerka.

---

Ima onih koji žele unikat

Mlada dizajnerka kaže da primećuje veliku razliku i pomak u shvatanju ljudi u odnosu na 2013. godinu kada je krenula sa radom.

Nekako imaju otvorenu svest da to što radim ja, kao i moje kolege, jeste unikat i žele ga. Ne žele da budu ukalupljeni u industrijsku konfekciju, beže od toga. Ljudi su se prezasitili da vide na ulici uniformisane stvari. Kad idu na neke svečane prilike žele da budu jedinstveni – objašnjava ona.

Svesna je da ne može da naplati svoj rad kao njene kolege u svetu, ali napominje da je zadovoljna kako se njen posao razvija.

Mi dizajneri iz Srbije svesni smo gde živimo i koliko ljudi imaju novca da odvoje za neke stvari. Ali ipak uspevamo da radimo i zaradimo – kaže Jelena.

Njene radove kupuju u ateljeu ili u onlajn prodavnici, ali Jelena ističe da je prodaja najveća preko društvenih mreža.

Kao mlada preduzetnica kaže je najteži deo već prošla, jer se veruje da tek nakon 5 godina počinje stabilnost i neki pomak, a napominje da je najbolji recept za uspeh u biznisu da se radi ono što se voli.

Šta god neko da krene da radi, to mora da voli, jer onda nema poteškoća. Sve je rešivo. Zavisi koliko je neko spreman da podnese sve te neke poteškoće koje su tu. Kad god se desi nešto strašno, da tako kažem, uvek gledam da iz toga izvučem najbolje i rešim kako znam – objašnjava niška dizajnerka.

Iza sebe ima desetak revija u Srbiji i inostranstvu, a osim batik tehnike, ona je prepoznatljiva i po takozvanim „Jeleninim cvetovima“ i specifičnim venčanicama. Kaže, voli izazove, tako da se od nje mogu očekivati jedinstveni modeli i tehnike.