Niški profesor u penziji otkriva tajne uspešnog poslovanja po japanskom sistemu

Kritikujući subvencije stranim kompanijama, koje su u našoj zemlji aktuelne poslednjih godina, profesor u penziji iz Niša Vojislav Stoiljković predlaže edukaciju i korišćenje „Lean“ alata u poslovanju, koji povećavaju produktivnost i uspešnost u radu postojećih kompanija, ali i državne uprave i zdravstva. Nedavno je objavljena njegova treća knjiga, u kojoj kroz primere otkriva tajne „Lean“ koncepta.

„Prvi korak u „Lean“ transformaciji je da ljudi vide rasipanje i postanu svesni da su to nepotrebni gubici za sve“, priča profesor koji je 42 godine proveo na niškom Mašinskom fakultetu, a više od 10 proučavajući „Lean“. Kaže da ovaj koncept, najjednostavnije rečeno, podrazumeva „eliminisanje rasipanja“, što omogućava da se uradi više sa manje.

Međutim, iako ovo zvuči jednostavno, potrebna je edukacija menandžmenta i zaposlenih, kaže Stoiljković, koji prvo treba da nauče da prepoznaju rasipanja, odnosno gubitke u svom poslovanju, a onda primene neke od alata da bi ih otklonili.

Evo kako – onog trenutka kada se smanji rasipanje, vi pravite veći profit i možete da proširite svoju delatnost. Ovo ne traži novac, ovo pruža priliku ljudima da budu važni, značajni i da kažu ono što nisu mogli godinama, a što im smeta u poslu – objašnjava Stoiljković.

Da bi se ovaj princip uveo u svakodnevni način poslovanja, kaže, ljudi treba da počnu da menjaju način razmišljanja, ali i da svakodnevno uče.

Na primer, ništa ne treba da se proizvodi dok kupac to ne poruči, a kolika će biti cena nekog proizvoda ili usluge treba odrediti na osnovu toga koliko je kupac spreman da plati – kaže Stoiljković.

„Lean“ se koristi i u niškom Kliničkom centru

Stoiljković kaže da je tajna uspeha u tome da treba prepoznati rasipanja, što je na primer čekanje – u banci, pošti, bolnici, jer to smanjuje vrednost. Rasipanja o kojima govori su i zalihe, odnosno viškovi koji ne mogu da se prodaju.

U rasipanja spadaju i defekti i greške kojih ima u svakom poslu. To je i nedovoljno korišćenje potencijala ljudi – kada čovek ima veći potencijal, a stave ga da radi nešto što nije za njega – priča Stoiljković.

Kada ljudi nauče da prepoznaju rasipanja, sledeći korak je korišćenje „Lean“ alata, koji će im pomoći da ih otklone. On u knjizi, između ostalog, daje spisak alata, a iako ih ima više od 100, kaže, dovoljno je koristiti samo 20 ne bi li se rešilo 80 % problema.

Kao primer dobre primene „Lean“ menandžmenta, Stoiljković navodi biohemijsku laboratoriju, pri Kliničkom centru u Nišu, u koju ljudi dolaze da daju uzorke krvi i gde su se svakodnevno “tukli od gužve”. Nakon što je, sa profesorkom Vidom Đorđević i timom, uredio proces rada u laboratoriji, koristeći neke „Lean“ alate, profesor tvrdi da više nije bilo gužvi.

Svi redovi, sve liste čekanja, mogu da se otklone bez kupovine opreme i to sam dokumentovao primerima iz najpoznatijih klinika u svetu – dodaje Stoiljković.

U svetu i ministarstva za „Lean“

Iako je „Lean“ metod prvo počeo da se koristi u proizvodnji, kasnije je svoje mesto pronašao i u zdravstvu, državnoj i lokalnoj upravi, uslugama i obrazovanju. Mnoge države i gradovi u svetu funkcionišu po ovom principu, kaže profesor, i imaju izvanredne rezultate.

Kod nas bi, umesto subvenicija koje država daje po radnom mestu i tako „baca pare“, pojašnjava profesor, trebalo edukovati ljude da koriste „Lean“ alate, jer je u Srbiji to još enigma.

Uglavnom sve inostrane firme koje posluju u Srbiji rade po „Lean“ menandžmentu. Kina je donela odluku još avgusta 2012. da zamenik ministra zdravlja uvede „Lean“ u zdravstvu, dok Kanada odavno ima i ministra za „Lean“ – kaže Stoiljković.

Iako mnogi u našoj zemlji ovaj način poslovanja ne razumeju i misle da je nemoguće ovako nešto uraditi u Srbiji, profesor poručuje da nikako ne treba odustati. Kroz primere koje je davao u knjizi je pokušao da demantuje mnoge koji misle da su ovo „samo prazne priče“.

Osim toga, on je 10 godina o „Lean“-u govorio studentima i asistentima na Mašinskom fakultetu u Nišu, kaže, a uveo je i predmet na ovu temu, koji i danas studenti slušaju na predavanjima.

Sve je više edukatora na temu „Lean“ menandžmenta, jer to postaje profitabilno, a ima i mnogo doktorata koje mladi ljudi pišu na ovu temu, što obećava – navodi profesor.

Profesor Stoiljković penzionerske dane provodi držeći edukacije o „Lean“ menandžmentu svim zainteresovanim ljudima koji bi da se nauče nešto o ovoj vrsti poslovanja, jer može da se primeni praktično svuda. Više o ovoj temi možete pročitati u njegovim knjigama: „Lean transformacija Srbije“, „Lean u zdravstvu“ i najnovijoj „ISO 9001 i Lean“, kao i na njegovom blogu.