Obeshrabrujući su podaci Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja je upoređivala budžete Niša sa drugim gradovima u Srbiji, slične veličine i broja stanovnika. U odnosu na Kragujevac Niš je u 2016. imao 363 miliona dinara manje prihode, dok je od Novog Sada daleko manje “zaradio”. Ovakva budžetska slika najbolje pokazuje stanje niške ekonomije, objašnjavaju iz NKD-a.
Novosađani su tako bili skoro trostruko bolji od Nišlija pre dve godine, kada je prihod Niša bio 7,9 milijardi. Uprkos tome što u poslednjih desetak godina nije išlo više para u gradsku kasu, za 2018. su stručnjaci Sekretarijata za finansije planirali upravo “zaradu” Grada od skoro 9,5 milijardi dinara.
Iz NKD-a upozoravaju da je na osnovu realizacije budžeta prethodnih nekoliko godina, Niš realno u mogućnosti da prihoduje svega oko 8 milijardi dinara, iako je planirano skoro milijardu i po više. Posebno zbog toga što, promenom Zakona o finansiranju lokalne samouprave, manje para od poreza na zarade ide u gradske i opštinske „kase“.
U 2018. godini Grad planira od prihoduje od poreza na dohodak 4,4 milijarde dinara, što će teško postići, s obzirom da je od januara 2017. godine primenom novog Zakona o finansiranju lokalne samouprave, umanjen procenat ovog poreza koji ostaje gradu – napominju iz NKD-a.
Dodaju da je i prethodnih godina planirano nerelno više prihoda iako se dozvoljene greške u planiranju kreću do 10 % u odnosu na izvršenje. Budžet za 2018. godinu je 17% veći od izvršenja u 2016, kada je, kako kažu, bio i povoljniji fiskalni okvir za prihode lokalne samouprave.
Grad Niš je u prethodne tri godine planom premašivao iznos ostvarenih prihoda i do skoro 40%, što stvara veliku nesigurnost jer škole, pozorišta, direkcije, službe grada ne mogu biti sigurni da će dobiti sredstva koja su planirali na početku godine – navode iz NKD-a.
Ipak se, dodaju, poslednje dve godine krenulo u realnije planiranje, te su i prihodi i rashodi nekoliko milijardi manji u odnosu na 2016, kada je bio projektovan na čak 12 milijardi.
Slabi prihodi su, objašnjavaju, pokazatelj loše ekonomske situacije u gradu, a da je niška privreda je u lošem stanju, čak i u odnosu na gradove na jugu Srbije ukazivao je i akademik Ninoslav Stojadinović. On je pojasnio da je gradu potrebna jaka kompanija koja bi pravila ozbiljan prihod, a ne fabrike koje samo „popravljaju statistiku“ što se zapošljavanja tiče.
Da bi građani razumeli na šta se troše pare i odakle one dolaze u gradsku „kasu“, Nacionalna koalicija za decentralizaciju napravila je „građanski budžet“. Oni su pojasnili da je loše planiranje prihoda glavni problem ovogodišnjeg budžeta, ali i ukazali na to da se najviše para troši na plate zaposlenih u gradskoj upravi i službama, kao i na korišćenje roba i usluga – čak više od pola onoga što se prihoduje.
Najveći deo troškova ide na korišćenje roba i usluga, pa potom na rashode za zaposlene. Ipak, praksa prethodnih godina pokazuje da se rashodi za zaposlene, za razliku od ostalih rashoda, isplate skoro u maksimalnom procentu, tako da ovaj rashod na kraju godine prilično dominira u potrošnji i po iznosu i po važnosti – objašnjavaju iz NKD-a.
To znači da manje para ostaje da se utroši za asfaltiranje ulica i izgradnju druge infrastrukture, gradski prevoz, obdaništa, škole…
Podsetimo, NKD je ukazivao i na to da ni planiranje budžeta za 2018. godinu nije bilo dovoljno transparentno, a Nacrt ovog dokumenta bio je objavljen samo dan pred javnu raspravu, pa građani nisu imali dovoljno vremena da saznaju kako je planirano da se troši njihov novac.
Opozicija je ovogodišnji budžet ocenila kao socijalni i kritikovala što nema dovoljno ulaganja u „kapitalne projekte“, dok je, s druge strane, gradska vlast je kazala da je ovogodišnji budžet jedan od najboljih u istoriji, da je putokaz za izlaz iz krize i da u Nišu nikad nije bilo više investicija.
Fiskalni savet je ocenio niške finansije kao najlošije u Srbiji, a standard građana loš čak i za domaće uslove. Međutim, napomenuli su da je Niš trenutno na putu da se za nekoliko godina izvuče iz krize.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Napre DNO
Da, „jaka kompanija“, ali, dodajem, čije bi sedište bilo u Nišu a ne u Beogradu.
Da li se računa tu što je PD „Jugoistok“ iz Niša otišao u Beograd i što AIK banka nije više Niška već Šećerkova?