Novi „minimalac“ i dalje manji od minimalne potrošačke korpe

Najveće povećanje minimalne zarade do sada, nije dovoljno za situaciju u kojoj se nalazimo, kažu iz Saveza samostalnih sindikata Niš. Uz sva poskupljenja i ona koja se očekuju, smatraju da minimalac od oko 40.000 dinara neće biti dovoljan za pristojan život.

Minimalna mesečna zarada od 1. januara povećana je za 14,3%, što je najveće povećanje do sada, pa će radnici koji rade za minimalac, februara primiti 40.020 dinara. Za njih će i dalje biti nedostižna minimalna potrošačka korpa, koja iznosi 45.729 dinara. Tokom pregovora sa Vladom Republike Srbije, glavni zahtev Samostalnih Sindikata Srbije i sindikata Nezavisnost, bio je da se oni izjednače.

Predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša, Olivera Bobić kaže da je minimalna zarada socijalna kategorija, koja treba da garantuje zaposlenom minimum sredstava da preživi. Taj minimum trebalo bi da predstavlja minimalna potrošačka korpa, pa Olivera Bobić ističe da je ona ipak daleko od minimalca.

Zahtev našeg Sindikata bio je da se iznos, koji je Vlada u septembru odredila za narednu godinu, odmah primeni na isplatu minimalne zarade, a da se u decembru ponovo pregovara za narednu godinu, jer je već u tom trenutku, galopirajući rast cena, prvenstveno životnih namirnica i energenata, bio evidentan – kaže Bobić.

Do toga nije došlo i minimalac je, zvanično, oko 5.000 dinara manji od minimalne potrošačke korpe, prema poslednjim podacima iz avgusta. Sindikati su sredinom septembra, predstavili svoje rezultate i po njima, ona je u tom trenutku iznosila 50.197 dinara. Olivera Bobić procenjuje da je sada taj iznos veći.

Već u tom trenutku, zaposlenom koji prima minimalnu zaradu, nedostajalo je 15.000 dinara za minimalnu potrošačku korpu. U nedostatku zvaničnih podataka, u tom trenutku su bile procene sindikata da će do kraja godine, minimalna potrošačka korpa poskupeti za još 5.000 dinara – napominje Bobić.

Ona smatra da zaposleni koji svoje porodice izdržavaju od minimalca “preživljavaju”.

Poslednjih meseci najviše su skočile cene životnih namirnica i energenata. Zbog toga, posledično rade slabije plaćene poslove i vrte se u začaranom krugu. Zbog toga 60% građana ima subjektivni osećaj da živi teško ili veoma teško – kaže Olivera Bobić.

Ne postoje zvanični podaci koliko ljudi u Srbiji prima minimalac, a nema ih ni u Nišu, jer niko ne vodi zvaničnu statistiku. Procene Sindikata su da ih u je u Srbiji od 350.000 do 400.000.

Ukoliko u Srbiji više od 20% zaposlenih, ili svaki peti, prima minimalnu zaradu, pretpostavka je da je i u našem gradu slična situacija. Svi ovi ljudi su u riziku od siromaštva, jer je prag rizika od siromaštva za domaćinstvo, s dvoje odraslih i jednim detetom 43.315 dinara – naglašava Bobić.

Pošto nas, prema najavama, očekuje teška godina, Olivera Bobić smatra da su u riziku svi koji rade za minimalac.

---

Minimalna potrošačka korpa

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije minimalna potrošačka korpa iznosi 45.729 dinara. Sa minimalcem od oko 40.000 dinara, jedna porodica bi morala da se odrekne nečega.

Olivera Bobić kaže da vrednost minimalne potrošačke korpe, ne odgovara realnim potrebama tročlanog domaćinstva.

Za hranu i bezalkoholna pića opredeljen je iznos od 21.408 dinara, ili 714 dinara dnevno. Sa ovim iznosom dnevno treba da se prehrani tročlano domaćinstvo – ističe Bobić.

Među namirnicama najzastupljeniji je hleb sa 22 kilograma, krompir je predviđen na 7,5 kilograma, a pirinač na samo jedan kilogram. Što se tiče mesa, porodici je dovoljno 5 kilograma, i to 2,8 kilograma pilećeg, 1,8 kilograma svinjskog i 400 grama junećeg.

Neminovno se redukuje ishrana, što se posledično odražava na zdravlje ljudi koji žive od minimalca – smatra Olivera Bobić.

Prema minimalnoj potrošačkoj korpi, troškovi stanovanja iznose 8.747 dinara, a Bobić kaže da su oni sada sirugno porasli, zbog poskupljenja energenata. Za telefon i internet predviđeno je 1.007 dinara, za alkohol i duvan 3.675, a transport, odnosno gorivo, 2.620 dinara.

Prema tim podacima, tročlana porodica može sebi da obezbedi garderobu za 1.197 dinara, a za ručak u restoranu može da izdvoji 331 dinar mesečno. Za zdravstvo troši 1.588 dinara, a za kulturu i rekreaciju nešto više – 1.718 dinara.

Najmanje novca porodica treba da izdvoji za obrazovanje – 128 dinara, a Olivera Bobić ističe da to nije dovoljno za školovanje i ponavlja – sa minimalcem se “preživljava”.