Počinje berba ranih sorti šljiva u Toplici, rod slabiji ali cena veća od prošlogodišnje

Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i ruske „džanarike“, po ceni koja je za oko 10 dinara veća od prošlogodišnje i kreće se od 25 dinara za čačansku „ranu“ i „lepoticu“, dok se džanarika otkupljuje za 14 dinara po kilogramu. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod slabiji ali da je kvalitet bolji pa se očekuje da i otkupna cena bude mnogo bolja od prethodnih godina.

Iako tvrde da će tržište diktirati cenu, kažu da je potražnja za šljivom na domaćem i inostranom tržištu za sada iznad svih očekivanja i što je najvažnije nema je u hladnjačama.

Dug sušni period posebno u fazi formiranja ploda, a zatim i grad koji je pre desetak dana zahvatio Toplički kraj oštetio je pojedine voćnjake i doprineo da rod bude nešto manji od očekivanog. Ipak, kvalitet je zadovoljavajući pa se očekuje i dobra cena – kažu u prokupačkoj PSS.

Procenjuju da su zasadi ranih sorti šljive na površini od oko 500 hektara, ali se prava berba očekuje za 10 do 15 dana, kada počinje otkup sorte “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura na površini od preko 2.000 hektara.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.500 vagona šljive, najzastupljenija sorta je „stenlej“, dok su zasadi „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i „čačanske rodne“ zasađeni na manjim površinama. Procena stručnjaka je da će prosečan rod šljive ove godine biti oko 10 tona po hektaru.

Na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture poput oblačinske višnje i šljive.

Inače, pre desetak dana jako nevreme koje je zahvatilo Blace i okolinu, prema proceni Komisije koja je formirana u opštini uništilo je voće, povrće i ratarske kulture na površini od oko 3.000 hektara i šteta je procenjena na oko 800 miliona dinara.

Gotovo stoprocentna šteta napravljena u selima Kaševar, Trbunje, Kutlovac, Barbatovac i Đurevac, a poljoprivredni stručnjaci kažu da je grad uništio najviše voćarske kulture, te da je od oko 5.000 hektara koliko je pod šljivom u ovoj opštini, potpuno uništeno gotovo 1/3 površine.