I dok su u zemljama Evropske unije mikro, mala i srednja preduzeća stub ekonomije i razvoja, u Srbiji se, iako čine većinski deo privrede, često bore za opstanak. Zato razvojni program EU Progres kroz bespovratnu pomoć preduzećima na jugu zemlje želi da razvije ovaj sektor.
Biće podržano najmanje 12 projekata, a dodeljena sredstva po projektu ne mogu preći 25.000 evra za malo preduzeće i 15.000 evra za mikro preduzeće ili preduzetnika. S druge strane, podnosioci projekata treba da obezbede finansijsko učešće od 30% od ukupne vrednosti projekta.
Evropska unija i Vlada Švajcarske putem ovog javnog poziva pružaju podršku privatnom sektoru koji je ključan za ekonomski rast i povećanje zaposlenosti. Želimo da ohrabrimo male firme da unaprede svoje poslovanje. U jugoistočnoj Srbiji nema velikih industrija i velikih investitora dovoljno da se smanji nezaposlenost zato treba da se podrže ljudi sa dobrim idejama – objašnjava Grem Tindal, menadžer Evropskog Progresa.
Ovim preduzećima neće biti dat novac, već će u odobrenoj vrednosti biti nabavljena oprema ili pružene usluge. Preduslov za finansiranje projekata jeste spremnost da sprovedu aktivnosti društveno odgovornog poslovanja.
Želimo najpre dobre ideje iskrenih i vrednih ljudi koji žele da uspeju. To je glavni kriterijum. Ako izabremo prave projekte, prave ljude i ideje, i podržimo ih verujem da možemo da postignemo dobre rezultate – ističe Tindal.
Osim podrške kroz opremu, EU Progres omogućava preduzećima da im stručnjaci pomognu u izradi biznis plana, kao i daju pravne i finansijske savete u narednoj godini.
Prva godina je jako teška za mikro i mala preduzeća i većina njih i propadne u prvim godinama. Zato je važno da im se tada pomogne – kaže menažer EU Progresa.
Kako ovo nije prva godina na ovaj program pruža podršku na jugu, građani u ovim opštinama veruju da će stvarno i dobiti pomoć od EU Progresa, dok je na početku bilo onih koji su sumnjali i nisu imali poverenje jer su im, kaže Tindal, razni ljudi i organizacije svašta obećavali.
Opštine na jugoistoku koje su pokrivene konkursom su Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica i Bela Palanka.
Podrška lokalnim preduzećima, a ne samo velikim investitorima
Menadžer EU Progresa Grem Tindal ističe da vlast u Srbiji treba da podržava domaće i lokalne proizvođače i biznise.
Iskreno, ne vidim da je dobro rešenje da država daje subvencije velikim internacionalnim kompanijama. OK je da se privlače investitori koji će zaposliti veliki broj ljudi tako što im se daju subvencije. Ali onda u isto vreme morate da dajete i sličnu podršku lokalnim biznisima, i to malim i srednjim preduzećima – kaže Tindal.
On objašnjava da srpska Vlada treba da jasno napravi okvir za industrijsku proizvodnju, poljoprivredu i privredu, kao i da razvije sistem podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji.
Kroz zakone i administraciju državna i lokalna vlast treba da pokažu na delu da zaista podržavaju mala i srednja preduzeća. Zasada nijedna od njih ne funkcioniše kako treba – ima previše birokratije, a ima i korupcije, budimo iskreni – kaže on.
Ističe da i male investicije i mala ulaganja u opštine na jugu mogu da imaju veliki uticaj na lokalnu sredinu i da pokreću razvoj.
Koristili smo model podrške koji se uveliko primenjuje u Evropskoj uniji. Za sada se pokazalo da ima veliki uticaj i verovatno će uticati na smanjenje nezaposlenosti. Zato verujem da Srbija treba da prati naš modele – objašnjava Tindal.
Kičma ekonomije u EU
Mala i srednja preduzeća, prema podacima European Small Business portala, čine skoro 99% svih biznisa u Evropskoj uniji. U protekle 5 godine ova preduzeća su stvorila oko 85 % novih radnih mesta.
Evropska komisija smatra sektor malih i srednjih preduzeća ključem koji osigurava ekonomski rast, inovacije, stvaranje novih radnih mesta i socijalne intergracije u EU. Trenutno ima oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća u Evropskoj uniji.
Relativno nizak prosečan broj od 2,4 zaposlenih po privrednom subjektu ukazuje na jednu od ključnih slabosti sektora MSPP u Srbiji u odnosu na države članice EU, gde taj prosek iznosi 4,2 – navodi se u Strateriji.
Prosečne vrednosti drugih pokazatelja poslovanja iskazanih po zaposlenom takođe su značajno niži u odnosu na prosek EU, što, kako se ističe u Strategiji, ukazuje na preveliku usitnjenost i slabu konkurentnost MSPP u Republici Srbiji.
Južne vesti“ će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Javna promocija evropskih vrednosti od ključnog je značaja za stalni napredak Srbije ka EU.
Južne vesti će pokušati da kroz više različitih priča prikažu pozitivne aspekte članstva u EU i koje su prednosti EU donosi „običnim“ građanima.
U čemu se ogleda pomoć? U preteranim porezima,u besmislenim kaznama za punjenje budžeta,reketiranju vlasnika?
Stub razvoja nisu mala i srednja preduzeća, već velike i jake firme. Većini malih firmi je dobro samo ako su sateliti velikih firmi. Ni jedna pametna zemlja ne gasi veliku privredu (WV, Krupp, Walmart, Gazprom…). U ekonomiji je ovo odavno apsolvirano. Srbija je „mudro“ pogasila svoje gigante i očekuje prosperitet od malih firmi (sic!) Evo, dok je u Nišu bilo MIN-a, Ei… bilo je i prosperiteta.
Nije tačno, stub odnosno temelj privrede su mala i srednja preduzeća, ovo misle velike razvijene zemlje, one u kojima postoje velika preduzeća, jer je bez tih malih privreda nestabilna. U suprotnom postoji monopolsko tržište, izrabljivanje radnika, česti bankroti velikih, što sve dovodi do sukoba u društvu pa i ratova.
Kad „pukne“ gigant, trećina grada ostane bez posla. Zato su mala i srednja preduzeća najbitnija!
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Odlicna tema.
U čemu se ogleda pomoć? U preteranim porezima,u besmislenim kaznama za punjenje budžeta,reketiranju vlasnika?
Stub razvoja nisu mala i srednja preduzeća, već velike i jake firme. Većini malih firmi je dobro samo ako su sateliti velikih firmi. Ni jedna pametna zemlja ne gasi veliku privredu (WV, Krupp, Walmart, Gazprom…). U ekonomiji je ovo odavno apsolvirano. Srbija je „mudro“ pogasila svoje gigante i očekuje prosperitet od malih firmi (sic!) Evo, dok je u Nišu bilo MIN-a, Ei… bilo je i prosperiteta.
Nije tačno, stub odnosno temelj privrede su mala i srednja preduzeća, ovo misle velike razvijene zemlje, one u kojima postoje velika preduzeća, jer je bez tih malih privreda nestabilna. U suprotnom postoji monopolsko tržište, izrabljivanje radnika, česti bankroti velikih, što sve dovodi do sukoba u društvu pa i ratova.
Kad „pukne“ gigant, trećina grada ostane bez posla. Zato su mala i srednja preduzeća najbitnija!