Poljoprivrednicima sa juga Srbije problem i prodaja i nedostatak vremena za radove

Kako na vreme orezati voćnjake, vinograde, posejati i uzgajati poljoprivredne kulture, prihraniti pčelinjake, ali i prodati voće i povrće i stoku u vreme vanrednog stanja i otežanog kretanja, problemi su koji ovih dana muče poljoprivrednike juga Srbije. Zbog mere zabrane izlaska od subote u 13 sati do ponedeljka u 5 ujutru, poljoprivrednici strahuju da će umesto na njivi, vikend provesti u svojim kućama. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je procedura za dobijanje dozvola za rad ista kao i do sada – prijavljivanje preko sajta i uz pomoć lokalnih samouprava.

Kako je vreme za obradu zahteva za rad u polju i u vreme policijskog časa do 48 sati, mnogi strahuju da do dozvole za rad neće doći. Mnogi se žale da odgovora na već poslate zahteve nema, te da ne znaju da li smeju na njivu ili ne.

U selima Topličkog okruga mnogi su stariji od 65 godina i ne mogu iz svojih domova, pa se već sada dovodi u pitanje prolećna setva, obrada najrasprostranjenijih voćarskoh kultura, šljive i višnje, a veliki problem imaju i pčelari koji zbog policijskog časa ne mogu do svojih pčelinjaka.

Rezidba višnje i šljive, koja je do sada trebalo da se obavi, zbog nedostatka radne snage, kvalitetnih rezača i nemogućnosti da mi stariji to završimo, obavljena je polovično, a već kreće i rezidba vinograda. Kada se tome doda i da počinje prolećna setva, velika je verovatnoća da će mnogi poslovi ostati, pa će toplička polja ove godine ostati neurađena – kaže Zoran Đorđević iz prokupačkog sela Babin Potok.

Zabrana kretanja predstavlja veliki problem i za pčelare, koji ne mogu do svojih pčelinjaka kako bi obavili prihranu, koja se radi u večernjim satima.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je procedura za dobijanje dozvola ista kao i do sada – zahtev se šalje elektronski, a oni koji imaju problema sa internetom treba da se jave lokalnoj samoupravi. Dodaju i da sada sve ide brže jer je dosta poljoprivrednika već u sistemu, tako da ne treba da brinu o do 48-časovnom roku za dobijanje dozvole.

Zahtev se za poljoprivrednike šalje preko sajta, a dozvola kretanja važi samo za navedeni dan, odnosno vikend.

U navedenoj elektronskoj prijavi, neophodno je popuniti sva obavezna polja u cilju dobijanja dozvole za kretanje sa ciljem sprovođenja poslova u stočarstvu – muža domaćih životinja i radovi na pčelinjaku. Svako lice koje bude dobilo dozvolu za rad tokom zabrane kretanja biće obavezno da tokom kretanja sa sobom ima i potvrdu – navode u Ministarstvu.

Oni koji imaju posla na poljima treba da se prijave preko ovog linka, a uz lične podatke, treba dostaviti i broj poljoprivrednog gazdinstva i lokaciju na kojoj se izvode radovi.

Dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 011/2607960 i 011/2607961, kao i od nadležnih službi u lokalnim samoupravama.

Proizvođačima problem i prodaja dobara

I dok se jedni žale na nemogućnost da obave sve poslove u polju pre isteka zabrane kretanja, veliki broj poljoprivrednika žitorađske opštine ima problem kako da proda svoje proizvode, koji su stigli u plastenicima.

Veliki je problem kako da prodamo svoju robu, pijace su zatvorene, trgovinski lanci nabavljaju od velikih proizvođača. Ljudi koji se porodičnobave poljoprivredom i žive od toga nemaju gde da prodaju ono što proizvedu. Uskoro bi trebalo da krene prodaja rasada, zelena salata nam propada, rotkvice, mladi luk. Kupaca je malo, a roba ne može dugo da stoji – kaže poljoprivrednik iz Pejkovca.

Identična situacija je i sa stočarstvom u pirotskom kraju. Zoran Ćirić iz sela Krupac kod Pirota, poziva ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da se pozabavi plasmanom stoke, u ovom trenutku jaganjaca.

Niko više neće da otkupi naše jaganjce, nikoga to ne zanima. I oni koji hoće, snizili su cenu, koriste ovu situaciju da nas još više osiromaše. Slobodno napišite da ako se ništa ne reši, besplatno ćemo poklanjati jaganjce, kukuruza i hrane više nemamo, pa bolje i to nego da ih gledamo kako crkavaju od gladi – kaže Ćirković.

Poljoprivrednici se pitaju na koji način će se sve završiti i da li će država naći načina da pomogne i onima koji su najugroženiji, malim poljoprivrednim proizvođačima koji izdržavaju porodice i obezbeđuju egzistenciju od rada u polju.