Pomešaju etanol i aromu, pa prodaju kao rakiju

Dok se kvalitetna rakija sastoji od mnogo jedinjenja od kojih potiče njen ukus i miris i koja mogu biti i lekovita, na pijacama u Nišu i okolini se prodaju i rakije koje ne samo da nisu voćnog porekla, već su neke od njih proste smeše razblaženog etanola i aroma, upozoravaju stručnjaci.

Hemičari predvođeni profesorom Nikom Radulovićem sa niškog Prirodno-matematičkog fakulteta, nedavno su ispitali oko 300 rakija nabavljenih od poznanika i rođaka koji ih prave “za prodaju ili svoju dušu”, a dosta uzoraka su, kako kažu, kupili i na pijacama u Nišu, Leskovcu i Svrljigu.

I dok su rakije nabavljene od proverenih proizvođača bile pune isparljivih aromatičnih jedinjenja voćnog porekla, one sa pijace, kako kažu naučnici, dale su šokantne rezultate.

Umesto velikog broja jedinjenja koja smo nalazili u uzorcima “prave” rakije, u oko 10 odsto uzoraka pijačne rakije smo dobili skoro prazan hromatogram. To znači da je velika šansa da je neko prosto veštački pomešao alkohol sa vodom i dodao malo boje i arome, da zamiriše na neku voćku – kažu na PMF-u.

Osim prostim mešanjem etanola, koji se može kupiti u apotekama, i voćnih aroma, falsifikovana rakija se može dobiti i vrenjem kukuruza, pirinča i drugih proizvoda koji nisu voćnog porekla, kojima se dodaju šećer i razne arome. Međutim, kažu stručnjaci, sastav takve rakije teško da može da bude i blizu tako složen kao one prave.

Falsifikovana rakija nije štetna, sem ako ne sadrži neku ekstremno toksičnu supstancu poput metanola. Ipak, onaj ko je prodaje svakako vara. Ukus, miris, ali i lekovita svojstva koja mnoga alkoholna pića imaju kada se konzumiraju u manjim količinama potiču upravo od tih specifičnih hemikalija. Kada ih nema to je skoro kao da pijete razblaženi obični etanol – objašnjavaju hemičari.

---

Rakiju kupovati samo od „proverenih“ proizvođača

Za razliku od pijačnih, rakije nabavljene od poznatih proizvođača uglavnom su sadržale od 20 do 150 aromatičnih jedinjenja, pre svega u zavisnosti od vrste voća. Tako su, na primer, prostijeg sastava bile lozovače koje se prave od grožđa, dok su dunjevače i šljivovice bile najsloženije.

S druge strane, koliko je rakija kvalitetna zavisi i od toga na koji način teku faze proizvodnje (vrenje, pečenje i sazrevanje), jer svaka od njih ima svoja pravila.

Zaključili smo da oni koji prave dunjevaču često ne sprovode proces vrenja u adekvatnim uslovima, jer su mnogi uzorci sadržali etil-2-hidroksipropanoat koji formiraju mlečne bakterije u toku vrenja i koji kvari ukus, miris i pitkost rakije – kažu hemičari.

Takođe, bitan je i način skladištenja. Recimo, u rakiji koja se čuva u hrastovom buretu može se naći i jedinjenje poznato pod nazivom “hrastov lakton” koje se ekstahuje iz hrastovine tokom procesa starenja i pozitivno uziče na aromu.

Međutim, hemičari kažu da su u gotovo svim ispitanim uzorcima domaće rakije našli ftalate, jedinjenja antropogenog porekla koja najverovatnije potiču od plastičnih sudova sa kojima su rakije bile u kontaktu tokom proizvodnje i skladištenja.

Kako kažu, ovo je još jedna potvrda da je bolje čuvati rakiju, a i voće u toku obrade, u staklenim sudovima ili buradima.

---

Slučaj „Zozovača“ – rakija od smrtonosnog metanola

Da nekontrolisana rakija može biti i otrovna, potvrđuje i slučaj “Zozovače”, rakije sa velikom količinom metil-alkohola, od koje su 1998. godine u Nišu i okolini, topličkom, negotinskom kraju i Vojvodini umrle 43 osobe, a 56 je bilo otrovano.

Kako je za Južne vesti objasnio profesor Niko Radulović, metanol je opasan ne samo ako se proguta već i ako se udišu njegova isparenja. Nažalost, veoma je lako pomešati ga sa etanolom, običnim alkoholom, jer se po mirisu, ukusu i izgledu gotovo ne razlikuju. 

Smrtonosnu „Zozovaču“ je krajem devedesetih godina proizvodilo preduzeće “Živadinović” iz Niša. Zatvorsku kaznu, koja je sa prvobitnih 15 preinačena na 12 godina, vlasnik Miroslav Živadinović Zoza je u međuvremenu odslužio.