Povećan broj turista u Leskovcu, najviše gostiju iz Bugarske i Makedonije

U poslednje dve godine u Leskovcu, broj turista višestruko se povećao. U odnosu na 2015. godinu kada je bilo više domaćih, u 2017. godini u Leskovcu je boravilo više stranih državljana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u toku 2017. godine Leskovac je posetilo 18.357 turista, što je skoro duplo više gostiju u odnosu na 2015. godinu, kada je ih je, prema zvaničnim podacima, bilo 9.557.

Ono što je interesantno, kažu u Turističkoj organizaciji Leskovca, je promena u odnosu broja stranih i domaćih turista. U 2015. godini bilo je više domaćih, dok je u 2017. godini zabeležen veći broj stranih turista.

Razlika u broju stranih i domaćih turista u 2015. godini nije bila velika, ali je opet bilo više posetilaca iz Srbije. U 2017. godini, osim što je zabeležen porast broja turista, mnogo više ljudi došlo je iz okolnih zemalja – kažu u Turističkoj organizaciji.

Najveći broj turista dođe u vreme održavanja nekog festivala, dok je najveći broj stranaca u Leskovcu prisutan, kažu u Turističkoj, za vreme održavanja Roštiljijade.

Iako najviše ljudi dođe u toku trajanja Roštiljijade, popunjenost smeštajnih kapaciteta najveća je u toku Karnevala, što pokazuje da se posetioci na Roštiljijadi ne zadržavaju i često ne prenoće u našem gradu – kažu u Turističkoj.

Najviše stranih gostiju dolazi iz Bugarske i Makedonije, a upravo postojanje brojnih festivala, kao i povoljan turističko-geografski položaj, kažu, doprineo je povećanju broju ljudi koji posete Leskovac.

Neregistrovani objekti za smeštaj i neprijavljivanje boravišta problem za praćenje broja turista

Iako neregistrovanih objekata koji pružaju usluge smeštaja postoje u čitavom svetu, trend izdavanja soba “na crno” naročito je prisutan u Srbiji. Zbog ovoga je, priča master turizmolog Jelena Milenković, praćenje broja turista koji poseti našu zemlju znatno teže.

Pored ovoga, ističe Milenkovićeva, u Srbiji još nije zaživela praksa prijavljivanja ljudi koji nam iz drugih gradova ili okolnih zemalja dođu u goste, iako se i oni, statistitički, vode kao turisti.

Još jedan od problema sa kojima se susreće Republika Srbija, leži u činjenici da ne postoji visok nivo svesti građana o prijavljivanju boravka prijatelja i rođaka iz zemlje i inostranstva, koji borave duže od 24 sata. To utiče na praćenje turističkog prometa, stoga se često realni podaci prilično razlikuju od onih koje publikuje Republički zavod za statistiku – objašnjava Milenkovićeva.

U Evropskoj uniji, koja, doduše, ima znatno dužu turističku istoriju, praćenje neregistrovanih ugostiteljskih objekata za smeštaj je na mnogo višem nivou u odnosu na našu zemlju, jer, kaže Milenkovićeva, turistička inspekcija sprovodi oštrije kaznene mere.

To ne znači da je reč o “idealnim” državama, gde se svaka poseta i svako noćenje registruju, jer je nekada nemoguće razgraničiti turistički promet od neturističkog, ali svakako, sistem je uređeniji, kaznene mere strože, te se pružaoci usluga ne upuštaju u nelegalne poslove, koje ih mogu koštati poslovne karijere – kaže Milenkovićeva.

Jedno od rešenja, svakako jeste povećanje broja ljudi koji će kontorlisati sporne objekte, ali i podizanje svesti i informisanje građana o prijavljivanju boravišta svojih gostiju.