Zaštita životne sredine, promocija zapošljavanja, podsticanje turizma i kulturne baštine – neki su od prioriteta projekata prekogranične saradnje Srbije i okolnih zemalja, a koje u najvećoj meri, bespovratnim sredstvima, finansira Evropska unija. U Nišu su na poslednjem danu „EU nedelja mogućnosti“ predstavljene su prednosti saradnje srpskih i instutucija iz Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Programi prekogranične su nastali na inicijativu Evropske komisije i predstavljaju finansijsku podršku EU saradnji pograničnih teritorija susednih država na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa. Od 2004. godine uključene su i države koje nisu članice EU, pa je tako Srbija dobila mogućnost da razvija prekograničnu i transnacionalnu saradnju.
U Nišu je u ponedeljak potpisan prvi sporazum od 3,6 miliona evra iz Programa prekogranične saradnje Srbija – Severna Makedonija, a Sandra Šimić iz Ministartsva za evropske integracije kaže da je Niš već sredina koja je obuhvaćena programom prekogranične saradnje sa Bugarskom.
Korist za građane je neizmerna, ne samo na dovođenju novih ideja i poboljšavanju uslova života, već da saznaju kako da razvojno poboljšaju svoje organizacije i teritorije. Teme mogu i ne moraju da budu različite, a mogu i različite lokalne samouprave i organizacije. Programi prekogranične saradnje su za organizacije na lokalu koje mogu same da pripremaju i sporovode. To je drugačije od programa koji su na nascionalnom nivou, kao što je na primer Otvoreni Balkan. To je velika mogućnost za insitucije u pograničnim prostorima koje imaju manje pažnje, a dele iste izazove kao instutucije preko granice – rekla je Šimić.
Do 2016. godine je kroz programe prekogranične saradnje u Srbiji podneto više od 5.500 predloga projekata, finansirano više od 1000 projekata koje je sprovodilo oko 700 organizacija iz Srbije, a ugovoreno više od 220 miliona evra. Program saradnje sa Severnom Makedonijom omogućava prenos znanja, kaže Biljana Stanković govoreći o prekograničnoj saradnji ove dve zemlje.
Jako je važno da projekat podrazumeva ne samo međusobne posete između partnera u Srbiji i Severnoj Makedoniji, već i posete EU kako bi implementirali dobre evropske prakse. Po povratku u svoje preduzeće ili školu koja učestvuje u projektu. To omogućava prenos znanja. Jedan od projekata koji je uključivao saradnju škola, pokazao nam je da se deca iz Vranja i Kumanova nisu poznavala pre projekta, ali na ovaj način su se učeničke zadruge povezale i upoznale, a njihovi vidici se šire – kaže Stanković.
Prekogranična saradnja sa institucijama iz Rumunije je nešto što čeka i Niš.
Opredelili smo se da finansiramo tri prioritetne oblasti – životnu sredinu, društveno-ekonomski razvoj, i unapređenje kapaciteta za upravljanje granicom. Dobili smo 128 predloga projekata i njihova evaluacija je u toku. Očekujemo sledeći poziv za drugu polovinu sledeće godine – najavila je Vasilija Stanić koja je govorila o saradnji Srbije i Rumunije.
U prethodnom finansijskom periodu 2014-2020, Evropska unija je za sprovođenje programa prekogranične i transnacionalne saradnje u Srbiji opredelila 260 miliona evra za devet programa i saradnju sa Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Samo motka Srbiju spasava!