Prekvalifikacijom u varioce Nišlije lakše do posla

Tržište rada Niša bogatije je za 14 varilaca koji su završili obuku za ovo zanimanje, a polovina njih je već našla posao. U niškoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da je ovo jedno od zanimanja za koje postoji tražnja, a ostala koja su u vrhu su tekstilni radnici, pekari, konobari, profesori nemačkog, matematike i farmaceuti.

Jedan od načina da nezaposleni dođu do posla jesu i prekvalifikacije. Na obuku za zavarivače koju je organizovao NSZ prijavio se 21 polaznik, navodi direktor niške filijale Boban Matić.

Tromesečna obuka trajala je od juna do septembra i podrazumevala je 360 časova, od kojih je 120 časova teorijske i 240 časova praktične nastave. Od 21 polaznika 20 je izašlo na završni ispit, a položilo ga je njih četrnaestoro, dok je jedan polaznik odustao u toku obuke – objašnjava Matić.

Jedan od onih koji je završio obuku je i 64-godišnji Milan Amedović. Iako pred godinama za penziju on ne odustaje od sticanja znanja. Dugo se bavi zavarivanjem, a sada je poželeo da znanje ima i sertifikat za to zanimanje.

Radim privatno i ovako, kući. Ali, nije na odmet da se ima i sertifikat. Gde god da se ide na stranu, traže taj sertifikat. Obuka je bila odlična, 40 godina se bavim ovim poslom pa mi nije bila teška – kaže Amedović.

NSZ je obuku organizovala u saradnji sa Mokrogorskom školom menadžmenta, Akademijom Oksford i Narodnim univerzitetom grada Niša, a uz podršku Evropske unije.

Šta su suficitarna, a šta deficitarna zanimanja?

Tržište rada nekima ide u prilog, a nekima ne. Kada su u pitanju oni sa fakultetom, prema rečima direktora Matića najviše su traženi profesori nemačkog jezika, matematike i farmaceuti.

Od onih sa srednjom stručnom spremom najviše imamo tražnju za operaterima u auto-industriji. Veoma su traženi tekstilni radnici. Imamo potrebu za radnicima u sektoru usluga, a tražena su neka zanimanja koja zahtevaju veštinu kao što su varioci i operateri na CNC mašinama. Traženi su i pekari i konobari – kaže Matić.

Druga strana medalje kažu na na Birou rada najviše ima pravnika, ekonomista i doktora od onih sa fakultetom.

Prema rečima direktora Matića, od onih sa srednjom školom na evidenciji nezaposlenih najviše je prodavaca, gimnazijalaca, ekonomista i medicinskih tehničara.