Privrednici kažu da eko-taksom vraćaju pomoć države, RPK Niš za odlaganje plaćanja

Da će plaćanjem ekološke takse vratiti u javnu kasu novac koji im je država dala kao pomoć zbog situacije sa koronom, utisak je kojim privrednici izražavaju nezadovoljstvo novim nametom. Iz Regionalne privredne komore Niš kažu da je taksa uvedena pre korone i dodaju da je došao red da se uvedu pravila u ovu sferu, ali i da stoje iza inicijative da se odloži njeno plaćanje.

Sa računima za plaćanje ekološke takse, privrednicima koji su se javili Južnim vestima stigla je i nedoumica – kako država davanjem minimalca pomaže privrednicima, a kroz naplatu taksi pokušava da vrati taj novac.

Pomoć države ćemo da vratimo kroz ovu taksu. Oni s jedne strane daju pomoć, a s druge gledaju kako da od privrede što je više moguće uzmu – kažu privrednici.

Razumevanje za nezadovoljstvo privrednika zbog novog opterećenja dolazi od direktora Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga Aleksandra Milićevića, koji kaže da je komora reagovala kako bi se odložilo plaćanje prema Republici, ali konkretnog odgovora na nivou države na njihovu inicijativu nema.

Ja razumem nezadovoljstvo ljudi jer je to dodatno opterećenje i mi smo kao komora reagovali po tom pitanju u smislu odlaganja primene plaćanja prema Republici. Još nismo dobili konkretan odgovor na nivou države, ali postoji inicijativa. Sa druge strane, bio je već red da se uvedu pravila u sve to – kaže Milićević.

Kako taksa nije uvedena tokom epidemije korone, već ranije, direktor RPK kaže da ne vidi vezu sa plaćanjem eko-takse i minimalca koji je država dala zbog kovida.

Privrednicima je nejasno i to što je u Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu jedna delatnost bila zavedena istovremeno u više grupa zagađivača. Iz RPK Niš objašnjavaju da preduzeća mogu da po pretežnoj šifri delatnosti pripadaju jednoj grupi, a po delatnosti čijim su obavljanjem ostvarila najviše prihoda pripadaju drugoj grupi.

Pod pretežnom delatnošću, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine – objašnjava direktor RPK-a.

U takvim slučajevima kriterijum za određivanje negativnog uticaja utvrđuje se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade i iznos se plaća samo na osnovu jedne pretežne delatnosti pravnog lica, dodaje Milićević.