Prolećni radovi u voćnjacima u Toplici, u toku orezivanje i prskanje

IMG 0301 1
Potrebna zaštita voćnjaka u Toplici; Foto: Lj. M.

Toplički voćari narednih nekoliko dana trebalo bi da završe prolećno prskanje koštičavog voća preparatima na bazi sumpora ili bakra u kombinaciji sa hidratisanim krečom, a kako bi smanjili pojavu štetočina i parazita tokom vegetacije, jer sa prvim pupoljcima biljke postaju najranijivije i zahtevaju adekvatnu zaštitu, savetuju poljoprivredni stručnjaci.

Visoke temperature u februaru nisu obradovale poljoprivrednike u Toplici, jer su voćke ranije krenule sa vegetacijom pa bi pad temperature ispod nule tokom narednih dana u martu pa i aprilu, doveo do izmrzavanja, što bi kasnije smanjilo prinose.

voće šljive
Važna zaštita voćnjaka u ovoj fazi razvoja; Foto: Lj. M.

Uporedo sa prolećnim prskanjem, savetuje se da najavljeno toplije vreme ovih dana voćari iskoriste i završe prolećnu rezidbu koja je u toku. Voće se trenutno nalazi u fazi bubrenja pupoljaka i za sada tokom zime mrazevi nisu oštetili voćarske kulture – kaže stručnjak za zaštitu voća u hladnjači u okolini Prokuplja.

Poželjno je upotrebiti veću količinu vode kako bi se biljka što bolje zaštitila, a posebnu ulogu prilikom oprašivanja imaju i pčele.

Poljoprivrednici podsećaju da se prethodnih godina nakon nešto toplijeg vremena u januaru i februaru i kretanja vegetacije, dešavalo da u martu i aprilu dođe do zahlađenja i mraza tokom noći, što je uticalo i gotovo prepolovilo rod u toj godini, a najugroženije su rane sorte koštičavog voća poput kajsije i breskve.

Osim vremena koje utiče na prinose voća i otkupna cena, posebno višnje i šljive po kojima je poznat Toplički kraj, već dugi niz godina je ispod granice rentabilnosti proizvodnje, pa ratari zarađuju tek da bi se održala proizvodnja i delimično pokrili uloženi troškovi, što dovodi do sve većeg broja zaraslih voćnjaka i okretanju poljoprivrednika ka uzgoju drugih kultura u kojima su potrebna manja ulaganja, a može se više zaraditi.

Samo na teritoriji prokupačke opštine gotovo 70% stanovništva se bavi i preživljava od poljoprivredne proizvodnje i to najviše voćarstvom i uzgojem višnje i šljive.

Procena je da je na teritoriji prokupačke opštine pod zasadom višnje oko 2.000 hektara, nešto veća površina je pod zasadom šljive, dok, prema zvaničnim podacima, u blačkoj opštini ima oko 2,5 miliona stabala šljive, a u poslednje vreme sve češće niču zasadi maline, kupine, jagode, pa i borovnice.


Prvi tretman u zasadima pšenice i ječma

Preporuka poljoprivrednih stručnjaka je da se tokom marta i početkom aprila uradi prvi tretman u zaštiti pšenice i ječma.

Te kulture su posejane u optimalnom roku i zbog vegetacije koja je ove godine poranila, ovih dana je pravo vreme da se zaštite od korova, bolesti i štetočina, a prilikom odabira preparata za zaštitu treba voditi računa o razvojnom stadijumu useva.

Prvi tretman je uglavnom vezan za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova od faze bokorenja pšenice i ječma do drugog kolenceta.

Preporuka stručnjaka je da se obilaze parcele i usevi kako bi se utvrdilo i da li ima simptoma bolesti i po potrebi uraditi tretman fungicidom i insekticidom.

Slični tekstovi

Komentari

7
  1. Исто је било и прошле године…а биће и идуће…ако Бог да…

  2. Nista bez hemije i cuvenih atomizera.Samo napred i sto zesce i sto cesce.Otrujte ovaj narod jer ono sto je otrovno nece moci van.A zato tu smo mi da sve konzumiramo.Pa kako nam Bog da.

  3. Uskoro krece prskanje totalom,nikako da ga zabrane i u Srbiji po ugledu na EU.

  4. Total je „maciji kasalj“ u odnosu na pesticide i insekticide kojim se tretira voce i povrce.
    Pogledajte kako su napredni poljoprivrednici „zasticeni“ kada uzjasu atomizere i sipaju najgori otrov kada nije vreme.

  5. ..лепо пише“орезивање“…а,ја читам“опорезивање“…дефинитивно…требају ми други“ђозлуци“…!

    • Ne samo đozluci!

  6. Da li se kaže Orezivanje ili Obrezivanje? Nek se već jednom zna.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.