Rezani duvan sa pijace – triput jeftiniji, triput otrovniji

Sve više pušača zbog uštede odlučuje da „mota“ rezani duvan koji na niškim pijacama košta oko 2.000 dinara po kilogramu. Ipak, zato što nije prošao industrijsku obradu, količina štetnih materija u njemu brzo dovodi do hroničnog trovanja, upozoravaju stručnjaci.

Nišlija Dragan S. pušač je više od 30 godina. Odavno mu se, kaže, više ne isplati da kupuje cigarete, pa je odlučio da pređe na pijačni duvan. Kako objašnjava, puši četrdesetak “motanih” cigareta dnevno i 200 grama duvana mu traje oko 5 dana, što ga košta oko 80 dinara dnevno. Da kupuje cigarete, za dve pakle bi svakog dana morao da izdvaja minimum po 300 dinara.

Pijačni duvan kupujem već duže vreme od čoveka kome verujem, mada ko zna odakle ga on nabavlja. Naravno da se pitam kakvog sve đubreta i pesticida ima u njemu, ali mi se mnogo više isplati. Od kad “motam” cigarete uštedim najmanje šest, sedam hiljada dinara mesečno – kaže ovaj Nišlija.

Ipak, pesticidi nisu ni izbliza najveći problem, kaže profesorka tehnologije duvana Miroslava Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Sa još nekoliko stručnjaka ispitala je oko 250 uzoraka rezanog duvana sa pijaca „od Subotice do Preševa“ i tada je utvrđeno da u njemu, pored pesticida “čija količina nije alarmantna”, ima nekoliko puta više ugljen-monoksida i katrana, što povećava i koncentraciju kancerogenih materija.

Količina nikotina nije naročito veća, kaže ona, jer se na pijacama često prodaju nekvalitetne berbe koje same po sebi nemaju mnogo nikotina.

Ipak, i takav duvan je višestruko otrovniji od “legalnog” jer nije prošao normalan proces obrade u preduzeću, nije prečišćen, fermentisan i obrađen standardizovanim postupkom koji svodi količinu otrovnih materija na bezbedan nivo.

Oni koji puše rezani duvan sa pijaca, često su oduševljeni time kako je taj duvan jak, a zapravo se radi o tome da je otrovniji jer su ugljen-monoksid i katran u njemu i do 3 i po puta viši nego u industrijski prerađenom duvanu. Ako malo više pušite, to vam je količina koja dovodi do hroničnog trovanja – kaže ova profesorka.

Proces obrade i prerade duvana u industriji je standardizovan i cilj je da se primenom propisanih tehnoloških principa u izradi dobije cigareta koja pravilno sagoreva, kako bi se smanjila štetnost dima i ostalih materija.

Seljaci koji sami režu duvan na svojim mašinama, često ga režu sitno, misleći da je takav duvan finijeg kvaliteta. Ipak, takva cigareta sporije gori, objašnjava Nikolić, i stoga proizvodi više dima i ostalih štetnih materija, pa je i količina supstanci koje su “okidači” kancera veća nego kod “regularnih” cigareta.

---

„Nema duvana na pijacama“

Direktor “Tržnica” Radovan Milojević kaže da pijačna uprava nije obavezna da zna šta će pijačari prodavati na svojim tezgama. Kako kaže, njima je samo bitno da prodavci budu registrovani u APR-u kao trgovci.

Mi smo, međutim, kao društveno odgovorno preduzeće odlučili da pomognemo komunalnoj policiji i inspekcijama tako da i sami kontrolišemo tezge ne bismo li suzbili ilegalnu trgovinu – kaže on.

Milojević tvrdi da se stoga na niškim tezgama, ili ispod njih, sve ređe može naći rezani duvan, alkohol, kao i falsifikovana garderoba.