RPK: Šverc se ne suzbija na pijaci, nego na granici

Milijarde evra manje u bužetu, roba nepoznatog porekla i kvaliteta koja nije prošla sanitarne i druge kontrole, nelojalna konkurencija – samo su neke od posledica šverca i sive ekonomije koja prema procenama stručnjaka čini skoro trećinu ekonomije Srbije.

Kako kaže Velizar Tasić, rukovodilac Sektora za usluge Regionalne privredne komore Niš, nema tačnih podataka o tome koliko je tržište švercovane robe, jer je to nemoguće precizno izmeriti.

Ono što je sigurno, prema njegovim rečima, jeste da se “problem ilegalne trgovine ne može rešiti iznenadnim kontrolama i akcijama na pijacama, već na državnim granicama ili u proizvodnji, tamo gde roba nastaje ili ulazi u promet bez potrebne dokumentacije”.

Govoreći o konkretnim posledicama šverca, Tasić objašnjava da najveću štetu trpe privrednici, ali i obični građani.

Pre svega, krijumčarenje podrazumeva da se ne plaćaju obaveze prema državi, kao što su porez na dobit, porez na zarade, akcize, carina, zbog čega budžet ostaje bez milijardi evra. Onaj ko legalno uvozi i plaća dažbine dobija nelojalnu konkurenciju u vidu onih koji robu prodaju jeftinije jer za nju nisu državi platili ništa – kaže naš sagovornik.

Kao naročito bitne probleme, Tasić napominje i da roba koja ilegalno uđe u zemlju ne podleže sanitarnim i drugim kontrolama, nema sertifikate o ispunjavanju standarda, sumnjivog je porekla i kvaliteta.

Takvu sumnjivu i često nekvalitetnu robu građani ne mogu reklamirati jer za nju ne dobijaju fiskalni račun, i ne mogu ni da zaštite svoja prava kao potrošači, tako da su, prema njegovim rečima, na više načina direktno ugroženi ilegalnom trgovinom.

Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević, potvrđuje da nema precizne statistike, ali da se procenjuje da Srbija zbog postojanja sivog tržišta i neplaćanja dažbina godišnje ostane bez oko 4 milijarde evra, što je skoro pola državnog budžeta, ili čak vrednost oko 2.600 kilometara auto-puta.

---

Siva ekonomija – sistemski problem

U Regionalnoj privrednoj komori napominju da je jedna od najvećih prepreka suzbijanju sive ekonomije postojanje korupcije na carinama, ali i to što na granicama ima mesta bez kontrolnih punktova preko kojih vozila puna robe prolaze potpuno nekontrolisano.

Takođe, Velizar Tasić dodaje i da je problem što se “zakonski propisi neadekvatno primenjuju” i često se ne zna “koja inspekcija šta treba da radi”.

Mešaju se nadležnosti pojedinih inspekcija, a negde se dešava da nijedna ne pokriva neki segment. Međutim, priprema se Zakon o inspekcijskim nadzorima koji predviđa formiranje tela koje će koordinirati nadležnostima inspekcija na carinama, u firmama koje proizvode iznose bez dokumenata, i slično, da se zna ko je za šta nadležan i odgovoran – napominje Tasić.

On ističe kao veliki problem i to što ljudi u pograničnim mestima “žive od šverca, gde je i prosek primanja najniži”.

Kako kaže, ljudi švercuju da bi ostvarili veću dobit, “ali i kriza primorava siromašne da izbegavaju dažbine kako bi preživeli”, tako da je nizak standard u malim pograničnim mestima jedan od osnovnih uzročnika krijumčarenja, posebno na jugu Srbije.