Sneg i niske jutarnje temperature do minus 3 stepena ovih dana mogle bi da desetkuju ovogodišnji rod voća na jugu Srbije, a posebno je na udaru koštičavo voće poput šljive, kajsije, breskve koje je u fazi punog cveta. Stručnjaci navode kako bi, ukoliko potraju nepovoljni vremenski uslovi, ovogodišnji prinosi bili prepolovljeni.
Vremenske prilike ovih dana nikako ne idu na ruku voću i voćarima u Toplici, jer je zbog visokih temperatura u februaru i martu voće već pre desetak dana krenulo u vegetaciju i šljive su sada gotovo u punom cvetu.
Najave za večeras i narednih nekoliko noći su da će temperatura pasti negde do minus 3, što će, ako se prognoze ostvare, svakako ugroziti ovogodišnji rod, posebno šljive koja je sada na većini parcela gotovo u punom cvetu. Problem je i što zbog snega i kiše nema nikakvih insekata, znači da nema ni oprašivanja pa plod neće moći da opstane – kažu u prokupačkoj Poljoprivrednoj stručnoj službi.
Za razliku od šljive, višnja je u topličkom kraju u boljoj situaciji pošto još nije počela da cveta pa trenutne vremenske prilike neće uticati na njen razvoj.
Sa porastom temperature koja se, prema prognozi meteorologa, može očekivati za par dana, poljoprivredni stručnjaci predlažu da voćari odrade zaštitu od monilioze koštičavog voća jer vlažni uslovi u cvetanju diktiraju razvoj te bolesti.
Direktor Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe u Nišu Srećko Vukašinović kaže da u suštini sneg jedino fizički može da ošteti voćne vrste koje su u fazi cvetanja, a to su trenutno šljive, breskve i kajsije, kao i one koje su u fazi precvetavanja.
Vrlo je rano da se kaže bilo šta, ali po onome što sada vidimo, naše procene su da su oštećenja minimalna što se snega tiče. Što se tiče mrazeva, sve zavisi od intenziteta. Za ova dva dana što je bilo, temperature su išle do -2 i te temerature ne nanose velika oštećenja, ali ako dođe do većeg zahlađenja može da dođe do potpunog smrzavanja cvetova – smatra Vukašinović.
Stručnjaci napominju da sneg može da bude i dobar izolator od niskih temperatura.
Na teritoriji Svrljiga situacija sa voćem je nešto povoljnija, jer u tom delu vegetacija započinje nešto kasnije u odnosu na Toplički i Jablanički okrug.
Kod nas nema oštećenja s obzirom da mi vegetacijski kasnimo. Svrljig još nije u cvetu što se tiče šljive i višnje, a toga najviše imamo. Štete će verovatno nešto biti, ali mislim da to neće biti drastično u našem kraju. Sneg ne pravi problem, veći problem će biti kad se otopi jer će sigurno da bude nekog mraza, ali najveći problem je oprašivanje tog voća koje je trenutno u cvetu. Mislim da će to da bude veći problem od snega – kaže Vladan Blagojević, voćar iz Svrljiga.
Poljoprivredni stručnjaci kažu da se voće od smrzavanja može zaštititi prskanjem raznim preparatima tokom ranih jutarnjih sati kada su temperature i najniže ili tradicionalno na stari način, paljem vatre u voćnjacima i zadimljavanjem, uz oprez da se vatra ne proširi.
Na taj način dim podiže temperaturu kod voća za pola ili za ceo stepen, što je presudno da ne dođe do izmrzavanja.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Nije neka velika steta, jer sve uvozimo, cak i maline. Prosle godine proizvodjaci su bacali ili poklanjali oblacinsku visnju, kao i sljivu, zbog niske otkupne cene, kao i zbog toga sto nije imao ko da ih bere. Kajsiju bez obzira na rod, odavno uvozimo iz Turske. Tako da zaista nema velike stete. Najveca je steta odnos drzave prema poljoprivrednicima
A za rakiju…
Da ti pravo kazem , svake godine sam se tresao od straha zbog mraza ili grada , a sada mi je milo , makar se nece nakupci bogatiti na mojoj muci , i uzimati mi visnju po njihovim izmisljenim klasama i mahinacijama kako je stao otkup , kako nema gajbi , da bi zadnjih nedelju dana pokupili sve za drugu klasu i 25 din. Ali ima Boga , nekoga ce stici nasa muka na kojoj se bogate a i ako ce.
Koga briga u drzavi??
Mleko se prosipa, voce truli, a uvozimo i jedno i drugo!
Ce jedemo mango, ananas, avokado, dinje, smokve….-sve iz uvoza za debele pare!
A, tresnje ce kupujemo na zrno, jabuke/kruske na komad, na kajsije i sljive zaboravimo… maline i jagode- mozda na 20 grama….. pa, kom obojci-kom opanci!
Bitno da ima za „NJIHOVU“ decu.
I bolje da vreme unisti nego da od besa motorkom secemo stabla , 4-5 godina visnju dajemo za bednih 25 din. po kg. , od kojih 20 ode za berace , ostane 5 din. od tih 5 daj za djubre , za gorivo itd.itd. dakle teski minus. Primera radi pre 10ak godina smo davali visnju za 100 dinara po kg. ali druga su to vremena bila. Seljak je unisten definitivno.