Tokom praznika odleteo i poslednji avion iz Niša za Malme

Poslednji avion iz Niša ka Malmeu u Švedskoj poslednji put je poleteo 7. januara, od kada je ova linija Wizz Air-a ukinuta. Tako je prva relacija mađarske niskotarifne kompanije, koja je posle godina stagnacije „pokrenula“ Aerodrom Konstantin Veliki, prestala da postoji.

Što se tiče broja letova kojim se niški aerodrom dičio poslednjih nekoliko godina, njegova uzlazna putanja je ukidanjem linije do Malmea vraćena još korak unazad, nakon što je u martu 2017. ukinut let za holandski Ajndhoven, a pre tačno godinu dana Gemania Flug ukinula je avio-saobraćaj od Niša do Ciriha. Od kraja marta putnici sa Konstantina Velikog neće moći ni da rezervišu kartu za Dizeldorf, pošto je i ta linija ukinuta, kako je ranije saopšteno iz druge niskotarifne kompanije koja leti iz Niša – Ryanair-a.

Ipak, što tabela letova sa niškog aerodroma nije tako crna, treba zahvaliti liniji koja je krenula krajem prošle godine od Niš do Beč. Otkako su sa Konstantina Velikog počeli i da „nestaju“, a ne samo da se množe letovi, mnogi građani su se zapitali zbog čega je tako uprkos dobroj statistici što se tiče broja putnika, o čemu je govorilo doskorašnje rukovodstvo. Zato je i počelo da se sumnja da je politika Republike koja je preuzela rukovođenje vazdušnom lukom upravo da ograniči broj putnika, o čemu je bilo govora i iz samog državnog vrha posle potpisivanja ugovora o koncesiji sa francuskim Vansijem o beogradskom aerodromu.

Sam predsednik Aleksandar Vučić je demantovao ovakve pretpostavke izjavom da upravo avio-kompanije odlučuju o održavanju linija. Komercijalni interes je kasnije mnogo puta istican kao ključan u otvaranju i ukidanju određenih linija. Sa niškog aerodroma je i nakon poslednjeg leta za Mlame rečeno isto to – isključivo kompanije odlučuju o letovima.

Kada će i u kom periodu biti uspostavljeni letovi ka novim destinacijama, zavisi isključivo od odluke avio-kompanija – rekla je Ivanka Stanisavljević sa Aerodroma.

Podsetimo, niskotarifne avio-kompanije došle su u Niš 2015. godine, kada je i krenula linija za Malme. Do tada su milioni iz gradskog budžeta otišli na subvencije avio-prevoznika, a i posle 2015. je Niš nastavio da finansijki pomaže aerodrom sa više desetina šestocifrenih iznosa, da bi naposletu, uprkos neslaganju dela građana, on prešao u ruke Republike. Predsednik Srbije je zbog negodovanja dela javnosti rekao i da aerodrom može da ostane Nišu. ali da ne traži pare za investicije.

Inače, 20.000 putnika više je bilo u 2018. godini u odnosu na 2017, a obe godine je isticano da su brojke od više od 30.000 putnika rekordne. Tako je, prema statistici sa sajta niškog aerodroma, u 2017. sa Konstantina Velikog putovalo 331.582 putnika, dok je u 2018. godini, do početka decembra, prošlo njih 351.581.

Drastičan pad teretnog avio-saobraćaja iz Niša

Dok brojke što se putnika tiče poslednjih godina rastu, teretni saobraćaj, kako kazuje statistika, u drastičnom je padu. Tako je u odnosu na 2017. godinu kada je pistama niškog aerodroma prošlo 85 teretnih aviona sa oko 2,5 hiljade tona tereta, spala na svega 688 tona prošle godine kada je niškom vazdušnom lukom prošlo 37 tovarnih aviona.

Podsetimo, kako je u oktobru 2016. godine najavila ministarka Zorana Mihajlović, iz Niša je uspostavljena redovna linija kompanije Turkish cargo, a avion koji leti jednom nedeljno ima kapacitet 1.000 tona, kako je tada rečeno. Kao okosnica razvoja niškog aerodroma mnogo puta je pominjan upravo kargo saobraćaj, a plan je bio i da se sagradi kargo centar.