U kraju poznatom po višnji i šljivi Prokupčanin ima plantažu borovnica

Na sunčanoj parceli od dva hektara gde je decenijama dominirala proizvodnja višanja, Uroš Veličković iz Prokuplja je odlučio da odustane od tradicionalnih zasada voća i podigne savremenu plantažu borovnica koja se do sada u ovom delu Srbije skoro uopšte nije gajila za tržište. Plantaža koju je podigao pre tri godine jedna je od prvih ne samo u Topličkom okrugu, već i na jugu Srbije.

Na teritoriji gde višnja i šljiva dominiraju i po čemu je čitav toplički kraj preoznatljiv, Uroš je svoje znanje usmerio na uzgoj borovnice i za sada se nije pokajao jer se ispostavilo da ta biljka podjednako dobro uspeva i na ovim prostorima.

Nismo znali mnogo o održavanju borovnica i postavljanju celokupnog sistema, ali smo bili spremni da učimo. Posetili smo različite lokacije, posmatrali kako to rade drugi ljudi, pokušavali smo da shvatimo suštinu pre nego što smo uložili. Nakon samo tri godine očekujem da se naš trud i rad polako isplate – kaže prvi ozbiljniji proizvođač borovnica u Topličkom okrugu.

Rad na plantaži borovnica je izuzetno zahtevan i skup, bilo je potrebno dosta ulaganja kako bi se došlo do ozbiljne proizvodnje.

Ovaj posao je mnogo zahtevniji od rada u zasadima višanja ili šljiva. Ovde se traži stroga kontrola orezivanja, prihrane, zalivanja, posao nije težak, ali zahteva svakodnevno prisustvo na plantaži. Desi se nekada da pukne crevo i, ako biljke ne dobijaju dovoljno vode i hrane, već posle dva dana odmah se pokaže preko lista i stabla. Neophodna je dnevna kontrola, sve mora da se prati kako bi dostigli određeni kvalitet. Trenutno radimo na brendiranju proizvoda – dodaje Uroš.

Proizvodnja borovnice u uslovima kako to Veličkovići rade nije nimalo jeftina, velika su ulaganja kako bi dostigli nivo potreban za ozbiljnu proizvodnju i plasman proizvoda na domaćem i inostranom tržištu.

Osim sertifikovanih sadnica, postavili smo protivgradnu mrežu, iskopali bunare i uveli sistem „kap ko kap“, napravili kuću koja je neophodna za uzimanje sertifikata, jer se traži da se proizvodi, ali i sredstva za prihranu i uređaji čuvaju po tačno određenim standardima – objašnjava Uroš.

Njegova strast prema borovnicama nagrađena je rastom proizvodnje iz godine u godinu i sada očekuje prvi značajniji rod koji bi, kako se nada, trebao da donese i zaradu.

U prošloj berbi smo imali blizu 8 tona, u berbi pre toga imali smo 510 kilograma, svake godine je sve više, skoro pa se duplira. Ove godine očekujemo da imamo blizu 15 tona, a one naredne oko 27. Većini ljudi se sviđaju naše borovnice, čak ih i dosta hvale i ko jednom proba, obavezno nas zove za nove količine. Očekujem da, osim domaćeg tržišta, uz dobijanje potrebnih sertifikata polako počnemo da osvajamo i inostrano tržište – navodi Uroš.

On veruje u potencijal borovnice kao profitabilne voćarske kulture i kaže da, uz stručnost, upornost i pravilan pristup, proizvodnja borovnica može da bude isplativ posao, a posebno kada je reč o borovnici ekstra kvaliteta, kao što je njegova.