Voždova – Ulica „second hand“ prodavnica

Voždova, ulica čijim su trotoarima nekada koračali Stevan Sremac, Stanislav Binički, Branko Miljković, ulica u kojoj je nastala Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” i jedna od tri najstarije osnovne škole „Vožd Karađorđe“, kao i nadaleko cenjeno Narodno pozorište i danas ima značajne institucije, ali i najviše prodavnica polovne odeće.

Ako danas krenete ovom ulicom jedna do druge su radnje sa polovnom robom, čak deset njih, pa Voždova ulica postaje Ulica „second hand“ prodavnica.

U krugu od samo nekoliko desetina metara tri radnje, a samo desetak metara dalje dve, jedna do druge. Izlozi prodavnica izlepljeni su natpisima „Sve po 150 dinara“, „50% sniženje“, „Uvoz iz Nemačke“, ali i pored niskih cena ljudi ulaze, razgledaju, a mnogi i izlaze praznih ruku, kažu prodavci. Takođe tvrde da njihovi kupci nisu oni sa manjim platama, već naprotiv.

Kupuju više žene, uglavnom mlađe, mada ima dosta i muškaraca i istina je da više kupuju imućniji ljudi – kaže prodavačica.

Sociološkinja Jelena Petković, međutim, kaže da to nisu rezultati sprovedenih istraživanja, već da je reč o subjektivnom doživljaju pojedinih prodavaca, ali da svakako i taj sloj društva u velikoj meri tu kupuje. Takve radnje su im interesantne i korisne u formulisanju individualnosti.

Stari, već korišćeni, ali retki ili unikatni komadi garderobe, koji se mogu pronaći u ovim prodavnicama iako nisu uvek jeftini, dozvoljavaju definisanje sopstvenog identiteta i specifičan lični izraz. Ovo najbolje ilustruje razvoj takozvane vintidž mode i retro stila u savremenom društvu čiji pripadnici afirmišu potrebu za uživanjem u kulturnim proizvodima i praksama nekih ranijih epoha – dodaje Petkovićeva.

Između strategije za preživljavanje i modnog stila

Širenje ovakvih radnji posledica je, kako kaže Petkovićeva, konzumerizma koji je karakterističan za savremeno potrošačko društvo, a vremenom se javlja prekomerna i nepotrebna potrošnja i stvaranje viška robe čija upotrebna vrednost ne ističe kad njihovi prvobitni vlasnici prestanu da ih žele. Tako nastaju ovakve radnje koje tu robu prodaju.

Za siromašnije kupce, „second hand“ prodavnice su prvenstveno deo životne strategije za preživljavanje, za odupiranje ekonomskim i socijalnim nužnostima, objašnjava Petkovićeva.

Takođe kaže da način života, specifičan životni stil i ukus pripadnika nižih društvenih slojeva, koji su podređeni ekonomski negativnom uslovljavanju, obično određuju njihovu udaljenost od luksuza i prestiža.

Otuda funkcionalnost i dostupnost robe najčešće opredeljuju izbore ovih ljudi, koji se uglavnom svode na jeftinu, praktičnu odeću klasičnog kroja, koja je laka za održavanje i koja se može naći u prodavnicama korišćene robe – kaže Petkovićeva.

U Voždovoj luksuza nema. Prodavci kažu da najviše računaju na redovne, posvećene kupce koji prate kada u radnje stiže nova roba.

Tada postoji veća mogućnost da se dođe do kvalitetnijih stvari koje njima odgovaraju, kažu prodavci.

Tako raspoloženje i potražnju opisuju u prodavnicama kojih je u Voždovoj sve više, a za razliku od nekih drugih niških ulica, praznih lokala je sve manje.